BIRODI analizirao medijske sadržaje u centralnim informativnim emisijama
19
December
2017

Biro za društvena istraživanja (BIRODI), tokom četiri meseca, sprovodio je analizu medijskih sadržaja u središnjim informativnim emisijama svih televizija sa nacionalnom pokrivenošću (RTS, Pink, Happy, Prva, B92/O2) i TV N1.

Ovom prilikom predočavamo istraživačke nalaze za period od 13. avgusta do 14. novembra 2017. Kao deo našeg monitoringa obavili smo u posljednjoj dekadi novembra i javnomnjenjsko istraživanje.

Naš analitički obuhvat sadrži sledeće dimenzije:

  • Teme
  • Aktere
  • Novinarske izvore
  • Žanrove
  • Diskurs izveštavanja novinara
  • Tonalitet predstavljanja aktera
  • Diskurs (samo)predstavljanja aktera
  • Toponime
  • Društvenu strukturu
  • Način argumentacije

 

Opšti nalazi

  • Ukupno 3915 priloga je obuhvaćeno našim monitoringom u pomenutom periodu;
  • Kada su u pitanju akteri, nije bilo nikakve sumnje da će Aleksandar Vučić, i to skoro isključivo u predsedničkoj ulozi, sačuvati svoju medijsku suverenost bez presedana. Premda je njen zaostatak u odnosu na predsednika Vučića višestruk, drugorangiranoj premijerki Ani Brnabić niko se nije ni približio po vremenu zastupljenosti;
  • Velike se nesrazmere u prisutnosti Aleksandra Vučića na posmatranim televizijama. Tome presudno doprinosi Nacionalni dnevnik TV Pink, koji je odavno izgubio svaku meru u hvaljenju Aleksandra Vučića. Drugi pol manihejske medijske strategije TV Pink čini ozloglašavanje Vučićevih političkih protivnika;
  • Po pravilu su ministri značajno medijski zastupljeniji od ministarstava na čijem se čelu nalaze. Po svim linijama vlasti i uprave, kada je u pitanju njihovo medijsko predstavljanje, ustalio se, ako već nije i dodatno ojačao, personalistički obrazac;
  • Važan je nalaz da se glavni nosioci vlasti retko predstavljaju u negativnom kontekstu. Primera radi, premijerka Brnabić na nekoliko posmatranih televizija nije zabeležila nijednu negativno intoniranu sekundu;
  • Među tematskim celinama, kao što se moglo i pretpostaviti, ekonomija se vidno izdvojila. Uvrežila se neka vrsta ekonomizma, koji predstavlja legitimizacijski temelj nosilaca aktuelne vlasti;
  • Ponajbolje o sada već konjukturnoj medijskoj stvarnosti Srbije govori podatak da od ukupno 3915 priloga dijalošku formu imamo samo u njih 15. Stvari znatno bolje stoje sa prilozima u kojima imamo analitičku/kritičku dimenziju, i u tom pogledu je isprednjačila TV N1;
  • Već na prvi pogled je jasno da postoji asimetrična medijska geografija Srbije. Uz Srbiju uopšteno i Beograd, Kosovo je dostiglo zavidan stepen medijske prisutnosti. Istovremeno, primetna je medijska nevidljivost čitavih regiona, pri čemu je najlošije prošao istočni deo Srbije;
  • Trend apolitizacije je konstantovan i u ovom javnomnjenjskom istraživanju, s obzirom da je 7 od 10 ispitanika reklo da ih politika ne interesuje;
  • Na osnovu istraživanja je moguće govoriti o tri dela političke javnosti: 1) samoisključena (70%), 2) samoorganizovana (18%) i 3) partijski organizovana (12%);
  • Oko 25% ispitanika je spremno da finansijski pomogne medije, ali pod uslovom da im mediji polažu račune za svoj rad, da se bave temama od interesa za njih, da su u (su)vlasništvu građana i da su lokalnog karaktera;
  • Ispitanici su izrazili zahtev za edukativnim, sadržajima iz kulture i onim namenjenim deci, kao i onim što se može podvesti pod analizu društva u širem smislu.
@ 19.12.2017
  • 452 View
  • Komentari su onemoguceni.