Civilno društvo “dezorganizovano, neodrživo, anomično i često anemično” – Zoran Gavrilović BIRODI
27
July
2014

 Civilno društvo treba i mora da postavlja pitanja, nalazi rešenja i kritikuje državu jer je to i u njenom interesu, a taj sektor u Srbiji je nedovoljno razvijen. To je istaknuto na na skupu ”Civilno društvo u odbrani demokratskih vrednosti”.

 

Na debati koju su organizovali fondacije Centar za demokratiju i Fridrih Ebert, a u okviru projekta Demokratski politički forum, predsednik UO Centra Dragoljub Mićunović rekao je da civilno društvo mora da se organizuje i razvija, kako bi postalo tako jako “da može da se suprostavi samovolji države”.

 

“Moramo da pođemo od toga da ništa nije rešeno i da i mi imamo pravo da tražimo rešenja. To je naš zadatak”, rekao je Mićunović na skupu u Narodnoj banci Srbije.

 

On je naveo i da civilno društvo podrazumeva građane koji se samoorganizuju oko nekih vrednosti, od kojih je prva sloboda, a nakon nje dolazi i niz drugih sloboda poput ekonomske i kulturne, ekoloških pitanja…

 

Profesor Fakulteta političkih nauka Vukašin Pavlović ocenio je da je civilno društvo u Srbiji “u ozbiljnom problemu” i da je mnogo slabije nego ekonomija, obrazovanje, zdravstvo.

 

Pavlović je istakao da je potrebno kritičko mišljenje unutar civilnog sektora i da on treba da ima kritičku distancu prema državi, jer je to i u njenom interesu.

 

“Civilno društvo mora da proizvodi kiseonik bez koga civilne institucije i država ne mogu da žive”, podvukao je Pavlović istakavši značaj civilnog sektora za razvoj participativne demokratije.

 

On je ocenio i da je svima stalo da Srbija uđe u evropsku porodicu, ali i upitao: “Da li to mora da ide uz ovakav demokratski deficit?”.

 

“Nove demokratije u celini, a Srbija posebno, spadaju u ono što se naziva invalidnim, defektnim demokratijama”, tvrdi Pavlović.

 

Predstavnik Biroa za društvena istraživanja Zoran Gavrilović ocenio je da je civilno društvo u Srbiji “dezorganizovano, neodrživo, anomično i često anemično”.

 

Gavrilović je kritikovao što samo civilno društvo ne pravi svoju strategiju, nego to za njega radi država, a smatra i da vladina Kancelarija za civilno društvo treba više da bude okrenuta ka državnoj administraciji.

 

Prema njegovim rečima, pojedina istraživanja od 2005. pa do 2013. godine, pokazuju da su civilna društva profesionalizovana, kao i da su više okrenuta ka donatorima, što ih udaljava od građana.

 

Civilno društvo, kako je ocenio, mora više da utiče na zakone, navodeći primer da on ne zna da se neko iz te oblasti oglasio povodom najavljenih izmena Zakona o radu.

 

“Civilno društvo mora više da utiče na zakone i podzakonske akte. Savezništvo parlamenta, regulatornih tela i civilnog društva je put ka razvoju demokratskih vrednosti”, rekao je Gavrilović, koji smatra da je moguć rast ekstremne desnice ako civilno društvo ne postane mehanizam za negovanje demokratskih vrednosti.

 

Sociolog Srećko Mihajlović ocenio je da danas civilno društvo u Srbiji postoji u tragovima i da “njegovu čast možda brani pet, šest organizacija”.

 

Mihajlović smatra da je situacija takva iz više razloga, te da je reč o pogrešnom shvatanju politike, koju “civilni sektor, sindikati i delovi medija shvataju kao prljavu stvar sa kojojm ne treba imati kontakta”.

 

Izvor: http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2014&mm=07&dd=08&nav_category=12&nav_id=873985

@ 27.07.2014
  • 1346 View
  • Komentari su onemoguceni.