Izveštavanje u dnevnicima o izbornoj kampanji lošije nego 2012. godine!
18
June
2020

Biro za društvena istraživanja je sproveo monitoring izveštavanja centralnih informattivnih emisija na televizijama sa nacionalnim frekvencijama u periodu od 4. do 15. marta, i od 8. maja do 18. juna 2020. godine. Takođe, BIRODI je sproveo i monitoring postupanja izbornih aktera i tokom vanrednog stanja, odnosno pandemije COVID-a 19.
Ključni nalazi:
– Kada je u pitanju obim izveštavanja o akterima koji su posmatrani, Aleksandar Vučić u ulozi predsednika Srbije je najzastupljeni akter na početku i tokom nastavka izborne kampanje, uz napomenu da je procenat pozitivnog izveštavanja smanjen u poslednje posmatranom periodu.
– Izveštavanje o Aleksandru Vučiću je praćeno kršenjem člana 6 i 11. Zakona o oglašavanju, jer ovaj akter nije potpisivan u TV prilozima u kojoj ulozi nastupa, tj. da li nastua kao predsednik stranke ili države. BIRODI je Regulatornoj agenciji za elektronske medije uputio dve prijave na koje REM nije reagovao do sastavljanja ovog saopštenja.
– Za urednike dnevnika i novinare nije bila relevantna tema koja suštinski određuje integritet izbornog procesa, tj. da li je po Ustavu i zakonu da predsednik Srbije daje saglasnosti za upotrebu njegovog imena stranci čiji je predsednik, a čiji poslanici treba da kontrolišu njegovo ustavno ponašanje kao predsednika Srbije.
– Visoka prisutnost fenomena “partijskih kamera”, odnosno emitivanje propagandnih sadržaja u izbornoj hronici koje kreiraju izborni štabovi izbornih lista . Preporuku BIRODI da se ova praksa promeni prihvatilaje samo TV N1.
– Prisutnost funkcionerske kampanje (član 29.2) čiji je lider bila premerijeka Srbije.
– Niska zastupljenost, ali i pozitivan ton izveštavanja o izbornim lista opozije što je rezultat fenomena “partijskih kamera”.
– Politike stranke koje su bile za bojkot od strane javnog servisa nisu bili u prilici da objasne razloga bojkota, jer se o ovoj temi nije izveštavalo u dnevniku na produbljen, analitičan i argumentovan način.
Monitoring BIRODI dnevnika na televizijskim stanicama koje su predmet našeg monitoringa, a preko kojih se o politici informiše preko 60% građana Srbije, govori o padu kvaliteta izveštavanja u odnosu na 2012. godinu.
Za razliku od 2012.godine kada takođe posmatrani dnevnici TV sa nacionalnom frekvencijom nisu u potpunosti ispunjavali uslove kvalitetnog izbornog izveštavanja u dnevnicima, ipak je postojao kompetititvni ambijent, jer su dve izborne liste oko Demokratske stranke i Srpske napredne stranke bile jednakije predstavljene u odnosu na ostale koje su bile manje, ali pozitivnije predstavljene.
Danas, osam godina kasniije, naš monitoring na istom uzorku dnevnika sa TV nacionalnom pokrivenošću pokazuje da imamo izbornu kampanju u kojoj imamo jednog javnog funkcionera (predsednika Republike) i predsednika političke partije koji je dominantan akter neanalitičkog i nekritičkog izveštavanja u dnevnicima.
Političke stranke, čak i vladajuća Srpska naredna stranka, su ostale po strani i ako će sa njihovih izbornih lista građani koji izađu na izbore birati narodne poslanike.
Pozivamo međunarodne organizacije koje prate izbore u Srbiji, a posebno Misiju ODIHR-a, da svoje zaključke usklade s nalazima o integritetu izbornog procesu, a što u nije bio slučaj 2016. i 2017.  i tako konkretno pomognu Srbiji na putu izgradnje demokratskog društva sa perspektivnom članstva u EU do 2025.

@ 18.06.2020
  • 312 View
  • Komentari su onemoguceni.