“Naši mediji su bilteni” – izlaganje Zorana Gavrilovića na Demokratskom političkom forumu
09
June
2014

Demokratski politički forum

 

Smatram da uloga civilnog društva jeste negde da pomogne medijima. Uloga našeg monitoringa u protekle dve godine jeste bila u stvari da pomognemo medijima da unaprede svoj integritet, da budemo neka vrsta argumentovanog sagovornika i zakona za dobre medije. Na žalost, mediji to do sada nisu prepoznali. Svi naši izveštaji su ostali sa strane i zato ću ovo izlaganje pokušati da podelim u dva dela, naravno u skladu sa razumnim vremenom. Ono što jeste nesporna stvar je da medijska tranzicija u Srbiji je u velikom problemu, ćorsokaku. Imamo normativni okvir, odnosno strategiju koja je doneta, koja se ne primenjuje. Imamo institucionalni okvir koji bi trebalo da reguliše oblast medija, odnosno da je samoreguliše. Kada govorimo o RRA, ona je pasivna i dosta je problema u radu te institucije.

 

Prosto, RRA i njena kontrolna funkcija jeste nešto što fali i što bi mogao da bude dobar zakon, odnosno garant integriteta medijima i doprinos dobrim novinarima.

 

Konkretno, navešću period ovih proteklih izbora kad je RRA pravila svoje izveštaje i pored toga što smo ih nekoliko puta molili, odnosno i u prethodnom izveštaju ukazali na to da metodologija kojom rade nije precizna. Nije dovoljno meriti koliko vremena neka stranka ima u nekom mediju, nego kakav je tonalitet toga. Kasnije ću izneti naše nalaze. Prosto, RRA i njena kontrolna funkcija jeste nešto što fali i što bi mogao da bude dobar zakon, odnosno garant integriteta medijima i doprinos dobrim novinarima. Druga dimenzija jeste samoregulacija. Kada govorimo o samoregulaciji, govorim o dva mehanizma, jedan je etički kodeks novinara, koji negde i dalje stoji na papiru.

 

S druge strane jeste Savet za štampu, koji mislim da uz sve dobre stvari koje radi, fali mu proaktivnost. Ne treba Savet za štampu da čeka da mu se neko obrati sa predstvkom.

 

S druge strane jeste Savet za štampu, koji mislim da uz sve dobre stvari koje radi, fali mu proaktivnost. Ne treba Savet za štampu da čeka da mu se neko obrati sa predstvkom. Mislim na proaktivnost u analiziranju samih tekstova i samom izricanju određenih sudova, ocena. To jeste nešto što bi trebalo da doprinese. Ono što je ključno za položaj medija i razvoj istraživačkog novinarstva u Srbiji jesu druge dve dimenzije, a to je profesionalni nivo i sindikalni nivo. Profesionalni nivo, imamo strukovna udruženja koja su jako dobro organizovana, imaju podršku svog članstva, ali njihov uticaj u društvu i uticaj na vladu je nedovoljan da se naprave bilo kakve promene. To je jedan od velikih problema, prosto imate društvo koje nema izgrađene institucije i još uvek je bitan odnos moći, a ne insistiranje i poštovanje zakonitosti.

 

Čuo sam ovde fenomen, to je jedno opšte mesto, da imamo tabloidizaciju medija. Mislim da imamo jedan gori problem i ozbiljniji, a to je biltenizacija medija.

 

Jedna tema koja je meni omiljena, zaista smatram da bez sindikalnog organizovanja novinara i zaštite sindikalnih prava novinara ne možete imati slobodne medije. Novinari moraju da imaju elementarne uslove za rad, a ovde dosta ljudi znam iz unutrašnjosti koji zaista su dobri novinari i znaju svoj posao i rade. Međutim, kada imate problem da ostvarite svoja elementarna prava iz oblasti rada, zaista ne možete da se bavite poslom. Čuo sam ovde fenomen, to je jedno opšte mesto, da imamo tabloidizaciju medija. Mislim da imamo jedan gori problem i ozbiljniji, a to je biltenizacija medija. Naši mediji jesu bilteni. Zašto kažem da su bilteni? Kada pogledate i tabloide, a i neke druge, ozbiljnije medije, imate situaciju da su pojedini bitni društveni akteri predstavljeni sa 70% pozitivnog prostora odnosno vremena.

 

Tokvil je govorio da u Americi mediji su ti koji doprinose, ali isto tako kvare demokratiju. Imam utisak da je medijima bitan siguran izvor finansiranja, a ne građani i njihove potrebe.

 

S druge strane, imate takođe nepoželjne aktere koji su u istom tom procentu negativno predstavljeni. Treća dimenzija koja je jako bitna, kada vidite izbor tema koji su u tim medijima, to vam je bukvalno operacionalizacija vladinih tema. Autonomnost medija u stvaranju tema, ovo o čemu je Nadežda pričala, fenomen Kristijana Golubovića, jeste nešto što čini medije biltenima. Nemamo samo problem senzacionalističkih i medija koji služe senzacionalizaciji stvarnosti, nego imamo problem i biltenizacije koja ubija medije. Tokvil je govorio da u Americi mediji su ti koji doprinose, ali isto tako kvare demokratiju. Imam utisak da je medijima bitan siguran izvor finansiranja, a ne građani i njihove potrebe.

 

Mi smo radili mini istraživanje gde smo videli da su medijske potrebe građana, pogotovo onih koji su imali primanja preko 40.000 dinara, dosta više nego ono što možemo da nađemo u medijima kao teme i da okretanje medija ka građanima gde su mediji, što bi rekla Danica Vučinić, advokati javnosti jeste rešenje za ekonomsku održivost, a ne samo funkcionalnu održivost medija gde će oni raditi. Ta ekonomska dimenzija, okrenutost ka građanima, jeste nešto što može da doprinese održivosti medija. Na kraju ću samo da iznesem podatke kada su u pitanju ovi poslednji izbori, za 20% u odnosu na 2012. godinu situacija je lošija bila. Šta to znači? Znači da u našoj metodologiji koju smo razvili imamo predstavljanje aktera pozitivno, neutralno i negativno.

 

Ono što je veliki problem bio u izbornoj kampanji jeste što su političke stranke dostavile svoje sadržaje u informativne emisije i informativne emisije su direktno to puštale.

 

Pozitivno je kada novinar dođe i postavi pitanje, jedno je postaviti pitanje, a drugo je pitati. Postavi pitanje, stavi mikrofon i političar priča, odnosno akter. Godine 2014. procenat toga je bio između 80-90%. Godine 2012. taj procenat je bio oko 60%. Ono što je veliki problem bio u izbornoj kampanji jeste što su političke stranke dostavile svoje sadržaje u informativne emisije i informativne emisije su direktno to puštale. Bukvalno, desilo se nešto što je skandal. O tome nema priče. O tome nema ni govora. Ono što je bitno, BIRN je izašao sa tom analizom, a prethodno je to Savet za borbu protiv korupcije ukazao, jeste da imamo smenu u kontroli reklamnog prostora, firmi koja kontrolišu reklamni prostor u Srbiji. O tome niko ne sme u medijima ni „A“ da kaže.

 

Ekonomska kriza može da bude opravdanje, ali opravdanje koje će dovesti do toga da, ako nastavimo ovaj trend, imaćemo ozbiljan problem sa medijima, pored činjenice da nam je opozicija društveno i politički marginazovana.

 

Mislim da i mediji svojim ponašanjem utiču, da su postojali sredstvo propagande, prihvatili taj model biltenizacije pod izgovorom da je teška ekonomska kriza. Ekonomska kriza može da bude opravdanje, ali opravdanje koje će dovesti do toga da, ako nastavimo ovaj trend, imaćemo ozbiljan problem sa medijima, pored činjenice da nam je opozicija društveno i politički marginazovana. Onda nije slučajno što će neko imati pozitivne rejtinge, mislim na političare, i preko 70% podrške. Hvala vam.

 

Izvor: http://www.politickiforum.org/index.php?vrsta=tribina&kategorija=&tekst=72&naredba=prikaz#1564

@ 09.06.2014
  • 773 View
  • Komentari su onemoguceni.