Tematska praznina kampanje za predsedničke izbore
28
March
2017

Biro za društvena istraživanja (BIRODI) uz podršku National Endowment for Democracy (NED) sprovodi monitoring medijskog izveštavanja tokom kampanje za predsedničke izbore zakazane za 2. april 2017. godine.

Cilj monitoringa medija je da kroz analizu medijskog izveštavanja informiše javnost o ponašanju medija tokom predizborne kampanje, da podstakne diskusiju o kvalitetu medijskog izveštavanja o predsedničkim kandidatima i o ulozi medija u Srbiji uopšte.

Monitoringom su obuhvaćene centralne informativne emisije na televizijama RTS 1, Prva, Pink, B92, Happy i N1. Analiza obuhvata praćenje vremenske zastupljenosti aktera na izborima i tonalitet njihovog predstavljanja.

Tim Biroa za društvena istraživanja (BIRODI) koristi kvantitativnu i kvalitativnu metodologiju u skladu sa međunarodnim standardima medija monitoring.

BIRODI koristi metodologiju koju je razvio MEMO 98, i koja podrazumeva složeni pristup koji se odnosi na sadržaj teksta i kontekst, a koji je dizajniran s namerom da obezbedi povratnu informaciju medijima o pluralizmu i raznovrsnosti medijskog izveštavanja, uključujući i opremu kojom se prezentovani subjekt/tema dopunjava.

BIRODI monitoring medija iz 2012. godine je ukazao na činjenice koje su postale deo nasleđa izbornog ponašanja medija do danas. Naime, imamo dominaciju pozitivnog izveštavanja o kandidatima, izostanak novinarskog zapitkivanja, prisutnost funkcionerske kampanje, kao i partijske kamere (političke stranke uređuju medije u delu takozvane izborne hronike).

Ova izborna matrica je u proteklih pet godina bivala sve zastupljenija. Ako se posmatraju naši nalazi monitoringa sa svih izbora koji su se u međuvremenu desili, dolazi se do zaključka da je stanje primetno lošije nego 2012. godine. U prilog tome ide i činjenica da je regulatorno telo, REM, počelo da odustaje od svog posla. Teško je prevideti unazađivanje medijskog ambijenta, kao i nedelotvornu regulaciju i upitnu samoregulaciju (mehanizam za poštovanje Kodeksa novinara Srbije i izostanak samovrednovanja novinarskog rada).

(I) ove izbore su obeležili:

  • Analiza vremenske distribucije govori o neravnopravnoj zastupljenosti predsedničkih kandidata. Od ukupnog posmatranog vremena, Vučić je kao premijer bio prisutan u 31%, a kao predsednički kandidat u 17%. Prvi naredni kandidat je zastupljen sa jednocifrenim procentom.
  • Vodeći kandidati opozicije su značajno više umetani u negativni kontekst u odnosu na kandidata vlasti, i u tome je prednjačila TV Pink.

TV Pink je perjanik Aleksandra Vučića, predsedničkog kandidata i premijera Srbije. Od ukupno 20.000 sekundi (333 minuta) za 21 dan, Vučić je samo u 10 sekundi negativno predstavljen.

  • Kao javni servis, RTS se opredelio za pasivan pristup. Svim kandidatima je omogućio maksimalno pozitivno predstavljanje, a obim zastupljenosti je srazmerno ujednačen.
  • Među posmatranim televizijama na TV N1 je daleko najmanje bila zastupljena funkcionerska kampanja premijera Vučića.
  • Funkcionerska kampanja je obeležila i ovu izbornu kampanju. U tom pogledu, glavni i jedini protagonista je bio Aleksandar Vučić. Sveprisutnost Vučića se ogleda u desetostruko većoj zastupljenosti, u slučaju kada se spoje predsednička kandidatura i funkcija premijera. Upravo spoj ove dve uloge je u nemalom broju slučajava dovodio do kršenja Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, član 29.2.
  • Tematska praznina kampanje se, između ostalog, ogleda u površnosti i opštosti, a sve to je isprepleteno međusobnim (ličnim) kritikama i podsećanjem na to šta (ni)su protivnici uradili.
  • Teme koje su preovladavale u kampanji umnogome ne odgovaraju nadležnostima predsednika Srbije.
  • U izveštavanju TV B92, TV Prva I TV Happy u centralnim informativnim emisijama dominirao je promotivni diskurs, u čemu je prednjačila TV Prva.
  • Planeri kampanja su se prvenstveno bavili sadržajima koji nastoje da izazovu emocije (ne)zadovoljstva i (ne)izvesnosti. Saglasno tome, manje su se bavili programskim i vrednosnim okvirom kampanje za predsednika Srbije koji ima jasna ovlašćenja.
  • Debatni i istraživačko-analitički sadržaji, koji bi građanima bili od pomoći, i ovoga puta su izostali.
  • Sa izuzetkom RIK-a, ostala tela koja se staraju o integritetu izbornog procesa, kao što su REM i Agencija za borbu protiv korupcije, vidno su odsutna iz medijskog prostora.
  • Građani imaju veće medijske potrebe (programi kandidata, ideološki okvir kandidata, regularnost izbornog procesa, biografija kandidata, potreba za dijaloškim formama i debatnim sadržajima u kampanji) nego što im sami emiteri pružaju. Zato imamo fenomen da oni koji su mlađi, obraovaniji i žive u Vojvodini migriraju ka internetu i biraju samoinformisanje kao rešenje.
@ 28.03.2017 | Tags:
  • 1239 View
  • Komentari su onemoguceni.