Prema istraživanjima kako međunarodnih (Transparency , Freedom House, Europeans Commission), tako i domaćih organizacija i agencija, ali i nezavisnih antikorupcijskih tela (Odbor za rešavanje sukoba interesa, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnoti, Komisija za zaštitu konkurencije, Državna revizorska institucija i Uprava za javne nabavke) borba protiv korupcije u Srbiji je na nezadovoljavajućem nivou.
Nasleđe devedesetih, te “deklarativna” politička volja postoktobarskih vlasti stvorili su neprelazni zid korupcije na putu evroatlanskih integracija Srbije. Ovim je ugrožen demokratski razvoj jedne od poslednjih država u kojoj je započeta tranzicija.
Sliku trenutnog stanja borbe protiv korupcije u Srbiji karkateriše sa jedne strane pritisak EU procesa ka unapređenju borbe protiv korupcije, a sa druge strane „načelna“ politička volja vlasti za smanjenje korupcije koja se ogleda u donošenju “potrebnog evropskog zakonodavstva” ali i njegovim neefikasnim sprovođenjem. U izveštajima Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Odbora za sprečavanje sukoba interesa, Uprave za javne nabavke, Državne revizorske institucije, permanetno se iznose podaci o opstrukciji državnih oragana u izvršavanju zakonskih obaveza, kao uskraćivanju uslova za rad.
Pored visokog stepena percepcije korupcije, kao i veoma malog broja procesuiranih slučajeva velike korupcije, indikativan pokazatelj karaktera korupcije je i izrazito nizak stepen poverenja u državne institucije, u prvom redu vladu i parlament. Istovremeno, istraživači javnog mnenja beleže rast poverenja u institucije koje se mogu okarakteristi “promoterima konzervativizma i euroskepticizma” što se u prvom redu odnosi na SPC. Kada su u pitanju političke stranke, one koje su euroskeptično orijentisane ili protivnice EU integracija, imaju dovoljan stepen podrške i uticaja da mogu efikasno opstruirati procese EU integracija Srbije. Posebno zabrinjava činjenica da je ovaj proces veoma izražen u multietničkim i multikonfesionalnim gradovima i opštinama.
GDE MI VIDIMO REŠENJE ZA OVU „ZAROBLJENU DRŽAVU“?
Uspostavljenje društvene koalicije za borbu protiv korupcije “Društvo protiv korupcije”, sačinjenu od građana koju su pokazali neki vid antikoputivnog aktivizma, profesionalnih udruženja kao delova civilnog društva ciji su članovi zaposleni i u javnom i u privatnom sektoru što stvara prostor za veoma velik uticaj, NVO koje su realizovale projekte koji su posredno/neposredno vezani za temu korupcije i medija.
Dostupni statistički podaci i medijski izveštaji govore da u Srbiji postoji “neartikulisani antikoruptivni aktivizam”. On se pre svega ogleda u ukazivanju na slučajeve korupcije kroz obraćanje antikorupcijskim telima, organizovanju protesta, pokretanju peticija i obraćanju medijma. Neki od njih su ostajali bez posla ili unapređenja, ali i odsudstva podrške kako civilnog društva tako i nadležnih državnih ograna.
Medutim, u najvećem broju slučajeva se radi o incidentnim događanjima iza kojih nema tvz. kumulativnih efekata, institicionalizovanog nasleđa, saradnje i podrške medu organizatorima. Upravo to je tačka promene koju cilja naš projekat. Potencijal koji postoji kod građana Srbije u formi neartikulisanog antikoruptivnog aktivizma, želimo da pretvorimo u element održivosti antikorupcijske borbe tako što ćemo ga nadogratiti i artikulisati umrežavanjem sa NVO i profesionalnim/strukovnim organizacijama, koje izraze spremnost da se uključe u antikorupcijsku zajednicu. Na taj nacin ćemo formirati društvenog aktera koji bi vremenom mogao da ima relevantan uticaj na promenu smera političke volje Vlade u borbi protiv korupcije, međunarodne, pre svega evropske organizacije bi dobile respektabilnog partnera u implementaciji i monitoringu aktivnosti u borbi protiv korupcije, dok bi građani koji se nisu opredelili prema korupciji (njih 60%) i žrtve korupcije koje pokažu potrebni nivo antirkoupcijskog aktivizma dobili do sada nepostojeću pravnu i medijsku podršku od same GK „Društvo protiv korupcije“. U suprotnom osećaj besmislenosti borbe protiv korupcije postaće generator rasta prisutnosti ove pojave, jer ce građani u nedostatku alternativa prihvatiti koruptivne mehanizme ostvarivanja prava. Prema do sada realizovanim istraživanjima procenat gradana koji su trenutno spremni da prihvate koruptivni način korupcije kako bi rešili svoj ili problem porodice se kreće izmedu 30% i 40%, a 20% je to već uradilo.
Pored neposrednog negativnog uticaja na rast korupcije, opisani kontekst neposredno ce doprineti rastu antidemokratskih tendencija, kao i rastu antievropskog raspoloženja jer je postdemokratska vlast u Srbiji simbol evropeizacije Srbije.
Inovativnost programa se ogleda u samom definisanju korupcije kao “stanja neodrživosti institucija usled koje nastaju alternativne strukture i funkcije“. Ovim pristupkom u fokus borbe protiv korupcije stavljamo stanje u institicijama u okviru kojih građani ostvaruju svoja prava i interese. Fokus prevencije i borbe protiv korucije je na nacinu organizovanja, normativnom uredenju, kadrovskoj strukuturi i selekciji, upravljanju, autonomnosti, finansiranju, odnosno kako ove komponente mogu dobrineti borbi protiv korupcije. U svrhu tu svrhu „Drustvo protiv korupcije“ će u svom radu promovisati koncepte koji do sada nisu bili dostupni u Srbiji kao instrumenti u borbi protiv korupcije:
• New Public Managment,
• Etičko upravljenje,
• Prava duvača u pištaljke,
• Znanja i prakse iz država EU i regionalna Jugoistične Evrope.
FAZE U RAZVOJU BORBE PROTIV KORUPCIJE
1. Faza negacije (korupcija je sistemska pojava koju država organizuje, a društvo ucešcem u njoj legitimira);
2. Tribunska faza (zagovaranje borbe protiv korupcije od strane predstavnika civilnog društva, političkih stranaka, stručnjaka i uticajnih ličnosti u društvima u kojima korupcija ima sistemski karakter, nepostojanje svesti u javnosti o značaju borbe protiv korupcije, a na nivou države ne postoji politička volja za borbu protiv korupcije);
3. Faza institucionalizacije (postojanje stvarne volje za borbu protiv korupcije koja se ogleda u izgradnji efikasnog insitucionalnog i normativnog okvira za borbu protiv korupcije, gde je država glavni akter u borbi protiv korupcije);
4. Faza socijalizacije borbe protiv korupcije (glavni akter borbe protiv korupcije postaju građani i civilno društvo, a glavna sredstva su legitimizacija antikoruptivnih vrednosti, etičkih principa, građanski aktivizam i solidarizam).
KONCEPT „DRUŠTVO PROTIV KORUPCIJE
Vizija
Srbija – društvo uspostavljenih efikasnih sistema za prevenciju i sankcionisanje korupcije u čijem centru je društvo, društvene organizacije odnosno građani kao agens ove promene”
Misija
Umrežavanje civilnih aktera u formalne i neformalne oblike organizovanja u cilju prevencije i borbe protiv korupcije
Civilni monitoring stanja korupcije u Srbiji
Stvaranje edukativnih i promotivnih programa i aktivnosti koji bi ojačali kapacitete za prevenciju borbe protiv korupcije na nivou kako samih članica, tako i na nivou društva. Institucionalizacija saradnje sa državnih organima po principu države kao servisa društva u borbi protiv korupcije, jer država stvara korupciju, te se protiv nje ne može (sama) boriti.
Ciljne grupe
• Organizacije civilnog društva (u užem smislu, NVO),
• Profesionalna udruženja,
• Neformalne grupe građana koje su pokazale stepen aktivizma,
• Pojedinci koji su pokazali antikoruptivni aktvizam,
• Stručnjaci.