Umesto Radne grupe, javna rasprava i urgentno usvajanje modela Zakona o uzbunjivačima koji je dobio međunarodnu stručnu potvrdu!

Centar za ljudska prava-Niš i Biro za društvena istraživanja (BIRODI) pozivaju Ministarstvo pravde da u skladu sa svojim ranije datim obećanjima, da će Srbija do septembra dobiti zakon koji reguliše položaj uzbunjivača, raspusti radnu grupu i započne javnu raspravu o predlogu Zakona o uzbunjivačima koji je urađen pod rukovodstvom Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti i pripremljen je u saradnji svih antikorupcjskih tela i relevatnih stručnjaka.

Postojeći predlog su pripremili: Saša Janković, (Zaštitnik građana) rukovodilac, Rodoljub Šabić (Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti), Jelisaveta Vasilić (članica Saveta za borbu protiv korupcije Vlade Republike Srbije), prof. dr Branko Lubarda (predsednik Odbora Agencije za borbu protiv korupcije), dr Goran Ilić (zamenik republičkog tužioca) i Nemanja Nenadić (izvršni direktor Transparentnosti Srbija). Takođe, radna grupa je bila u prilici da se tokom svog rada konsultuje  sa istaknutim svetskim ekspertima, kao što su Pol Stivenson iz Velike Britanije i Tom Divajn i Mark Koen iz SAD. Samu izradu modela Zakona je pratila organizacija okruglih stolova i tribina u 10 gradova Srbije na kojima su ostvareni susreti sa više stotina ljudi – uzbunjivača, novinara, predstavnika pravosuđa, predstavnika civilnog sektora itd. Na različite načine doprinos izradi modela Zakona je dalo je preko 50 nevladinih organizacija.

Ovako dobijen model zakona je dobio i podršku od predstavnika antikorupcijskih organa na sastanku održanom u Agenciji za borbu protiv korupcije 23. aprila 2013. ali i međunarodnu pohvalu od strane brojnih učesnika velike Međunarodne konferencije „Zaštita uzbunjivača“, održane u Beogradu 23. i 24. maja 2013.

Kao pozitivne strane Modela zakona o zaštiti uzbunjivača međunarodni stručnjaci vide:

sveobuhvatnost zaštite  snage, brzine i inventivnosti zaštitnih mehanizama koji su predviđeni na više nivoa;  jasnoće i jednostavnosti procedure zaštite.

Sveobuhvatnost zaštite se ogleda posebno u sveobuhvatnosti javnog interesa koji se štiti, širini kruga lica koja se štite i nepostojanju oblasti i organa u kojima uzbunjivanje nije moguće. Tako se modelom ne štiti samo uzbunjivač koji prijavi korupciju, već ugrožavanje svakog javnog interesa. To može biti i zagađenje životne sredine, neracionalna upotreba javnih sredstava, ugrožavanje bezbednosti ljudi, kršenje ljudskih prava ili radnje koje za cilj imaju da se ne sazna nešto od navedenog. Model omogućava zaštitu ne samo uzbunjivača, već i sa njim ili njom povezanih lica, koji takođe mogu biti žrtve odmazde. Oblasti unutrašnjih poslova, odbrane i bezbednosti modelom nisu izuzete od zaštite uzbunjivača.

Zaštitni mehanizmi su predviđeni prvo u samom organu ili preduzeću u kome radi uzbunjivač ili povezano lice. Međutim, pogotovo u početku, teret zaštite padaće prvenstveno na spoljne organe. To su, prema Modelu, sud i Zaštitnik građana. Sud je predviđen kao organ koji donosi meritornu odluku kojom poništava posledice odmazde i kažnjava onog ko je odmazdu sproveo. Kada građanin dokaže da je prijavio ozbiljno ugrožavanje javnog interesa, pa mu je posle toga nastupila neka štetna posledica od onog koga je prijavio da ugrožava javni interes, teret dokazivanja da se ne radi o odmazdi prelazi na tuženog. Međutim, s obzirom na dužinu sudskih postupaka, predviđa se i brza, privremena zaštita koja, dok sud ne donese konačnu odluku, može privremeno da odloži ili zabrani sprovođenje svake mere za koju se sumnja da je odmazda. Na privremenu zaštitu bi imao pravo onaj za koga nadležni organ u prethodnom ispitnom postupku oceni da postoji razumno uverenje da je žrtva odmazde. Model ostavlja zakonodavcu da se odluči da li će i privremenu zaštitu da pruža sud (privremenom merom), ili će to da bude Zaštitnik građana, kao organ Ustavom ustanovljen da štiti prava svih građana, pa i uzbunjivača.

Procedura zaštite je brza i jasna. Ona istovremeno štiti od zloupotrebe mehanizam zaštite uzbunjivača, koji treba da bude sposoban da razlikuje lažne od savesnih uzbunjivača i da spreči da se na prve troši novac svih poreskih obveznika, a da drugi na zaštitu čekaju unedogled.

Pored navedene argumentacije motiv za obraćane javnosti je činjenica da su naše dve organizacije u proteklih petnaest meseci aktivno pružale podršku uzbunjivačima Valentini Krstić (u čijem slučaju je Tužilaštvo odbacilo sve njene prijave protiv odgovornih  u instituciji u kojoj su se zloupotrebe dešavale, bez da je sa njom bilo ko obavio razgovor a usled još uvek nedostajuće regulative u pravosuđu za to niko ne može biti pozvan na odgovornost; formalno ima zaštitu Agenije za borbu protiv korupcije) i Živoradu Brankoviću (nezakonitost svoje smene sa mesta direktora KPZ Niš dokazao u redovnom pravnom postupku jer nije ispunjavao formalne uslove za dobijanje statusa uzbunjivača). Naše dve organizacije nisu se zadržale samo na pružanju pravne, medijske i stručne podrške pomenutim uzbunjivačima, već su sva svoja iskustva u formi analize, bez naknade, ustupili Radnoj grupi za izradu modela zakona o uzbunjivačima.

Formiranje radne grupe koja treba ponovo da radi isti posao odlaže usvajanje zakona i  troši vreme koje je najbitniji resurs u borbi protiv korupcije u Srbiji. U situaciji kada postoji model zakona koji je i od relevatnih međunarodnih eksperata ocenjen veoma visokom ocenom faktički predstavlja opstrukciju borbe protiv korupcije. Treba imati u vidu da će efikasna i efektivna primena zakona o uzbunjivačima biti tek pravi izazov.

Tražimo da Ministarstvo pravde i državne uprave opozove osnovanu radnu grupu i započne dva paralelna procesa: javnu raspravu i zagovaranje da se ovaj zakon usvoji po hitnoj proceduri. Ne sumnjajući u dobru volju aktuelnih učesnika novoformirane radne grupe, predlažemo da predstave svoje predloge i sugestije u okviru javne rasprave kako bi postojeći predlog postao što bolji, i na taj način doprinesu da Srbije do kraja godine umesto nacrta zakona, u Skupštini usvoji Zakon kojim će se unaprediti položaj uzbunjivača.

U suprotnom, doćićemo u situaciju da Srbija dobije zakon u septembru, ali 2014. ili 2015. godine, što je realan rok ukoliko se poslu pristupi odgovorno i stručno, poštujući teorijske okvire i potrebe proistekle iz lokalnih specifičnosti prepoznatih kroz praksu.

U slučaju da Ministarstvo ne postupi na predložen način, Biro za društvena istraživanja i Centar za ljudska prava Niš preporučuju građanima Srbije da se uzdrže od prijavljivanja korupcije kako, uz neizvestan ishod, ne bi sebe izlagali diskriminaciji i malteriranju na dnevnoj osnovi koje se može kvalifikovati i kao psihološka tortura.