BIRODI: Vučić predstavljen kao glavni upravljač državom, dok predsednik Ustavnog suda svojim medijskim nastupima opravdava takav model vladanja, a Agencija za sprečavanje korupcije nepostupanjem legitimiše.

Biro za društvena istraživanja (BIRODI) analizirao je  medijsko izveštavanje obraćanja predsednika Republike Aleksandra Vučića, objavljenih od 1. do 12. avgusta 2026. godine, kao i medijske nastupe predsednika Ustavnog suda prof. dr Vladana Petrova tokom 2026. godine.

Evidentirano je 69 videa Vučićevih aktivnosti u ukupnom trajanju od 23 sata i 16 minuta.

Reč je o sistemu komunikacije u kojem se jedan događaj pretvara u više zasebno naslovljenih i objavljenih poruka, čime se višestruko povećavaju prisutnost predsednika i domet njegovih poruka.

Dominantan narativ o Vučiću je kao graditelju i pokretaču razvoja Srbije. Putevi, vodovodi, škole, kasarne, turistički projekti, fabrike i druga državna ulaganja predstavljaju se kao rezultat njegovog ličnog angažovanja. Predsednik najavljuje projekte, određuje iznose ulaganja i rokove za završetak radova, iako je realizacija tih poslova u nadležnosti Vlade, ministarstava, javnih preduzeća i lokalnih samouprava.

Drugi dominantan narativ predstavlja Vučića kao neposrednog zaštitnika građana. On razgovara sa građanima, sluša njihove probleme, obećava pomoć porodicama i lokalnim zajednicama i najavljuje konkretna rešenja. Time se institucionalno postupanje države personalizuje, dok se predsednik predstavlja kao centralno mesto odlučivanja i rešavanja problema.

Značajan deo komunikacije zasnovan je na narativu nacionalnog jedinstva i zaštite srpskog naroda u Srbiji i regionu. U naslovima se naglašavaju „naš narod“, „srpsko ime i prezime“, preci, ognjišta, stradanja, manastiri, gusle i kolektivno sećanje. Vučić se tako predstavlja ne samo kao predsednik Republike Srbije već i kao politički zaštitnik pripadnika srpskog naroda izvan njenih granica.

Prisutan je i narativ o Vučiću kao garantu mira, stabilnosti i samostalne politike Srbije. Kroz neformalne susrete, razgovore sa komšijama, posete porodičnoj kući, priče o rakiji, hrani, guslama i ličnim emocijama istovremeno se gradi slika predsednika bliskog „običnom čoveku“.

Ovakav personalizovani način komunikacije zamagljuje razliku između privatne ličnosti Aleksandra Vučića, javne funkcije predsednika Republike i institucija koje raspolažu javnim novcem i donose odluke. U pojedinim porukama prisutan je i otvoreno politički i izborni govor. Opozicija se povezuje sa ekonomskom nestabilnošću, nepovoljnim kursom i smanjenjem plata, dok se podrška aktuelnoj vlasti predstavlja kao izbor razvoja, mira i stabilnosti.

Krovni narativ analiziranih naslova predstavlja Aleksandra Vučića kao centralnog i gotovo nezamenljivog upravljača državom – graditelja, zaštitnika naroda, garanta mira i neposrednog rešavaoca problema građana. Rezultati rada državnih organa i korišćenje javnih sredstava personalizuju se i pripisuju predsedniku Republike.

Sve napred navedeno ukazuje da predsednik Republike u neobjavljenoj izbornoj kampanji krši članove 111 i 112 Ustava, zatim član 40 Zakona o sprečavanju korupcije i prvu prioritetnu preporuku ODIHR-a.

BIRODI je utvrdio da je predsednik Ustavnog sudam, Vladan Petrov, od 4. januara do 10. avgusta 2026. godine imao najmanje 55 televizijskih nastupa. Najviše nastupa zabeleženo je na Informeru  deset, dok je po osam puta gostovao na Tanjugu, Studiju B i u emisiji „Novo jutro“. Na televizijama K1, Blic TV i Euronews evidentirano je po pet nastupa, na Insajderu dva, a na N1, Novoj S, Kurir televiziji i Happy TV po jedan nastup.

Petrov se u medijima pojavljuje u više različitih uloga: kao profesor ustavnog prava i predsednik Ustavnog suda. Govorio je o radu Ustavnog suda, pravosuđu, izborima, vlasti i opoziciji, studentskim protestima, fakultetima, međunarodnim odnosima i mogućim kandidatima na budućim izborima.

Umesto da sa stanovišta predsednika Ustavnog suda kritički razmatra postupanje Aleksandra Vučića izvan ustavnih nadležnosti predsednika Republike, Petrov takav način vršenja vlasti opravdava Vučićevim stilom vladanja i njegovim ličnim osobinama. Njegovi javno izraženi afirmativni stavovi doprinose normalizovanju modela u kojem se predsedniku Republike pripisuju poslovi i rezultati Vlade, ministarstava i lokalnih organa. Prema članu 111 Ustava, predsednik Republike izražava državno jedinstvo Republike Srbije. BIRODI ovu odredbu tumači kao obavezu predsednika da funkciju obavlja iznad partijskih, nacionalnih i regionalnih podela. Izvršnu vlast i državnu politiku, prema članu 123 Ustava, utvrđuje i vodi Vlada.

BIRODI smatra da se Petrov afirmativnim odnosom prema Vučiću i učešćem u dnevno-političkim raspravama izlaže riziku od povrede člana 40 Zakona o sprečavanju korupcije, koji javnog funkcionera obavezuje da javnu funkciju obavlja savesno, pošteno i nepristrasno i da čuva poverenje građana u savesno i odgovorno obavljanje javne funkcije.

Takvim javnim istupima predsednik Ustavnog suda može stvoriti sumnju u sopstvenu nepristrasnost i narušiti poverenje javnosti u nezavisnost i integritet institucije na čijem se čelu nalazi. To je posebno važno jer bi postupanje predsednika Republike i ustavnost akata povezanih sa izvršnom vlašću mogli postati predmet odlučivanja Ustavnog suda.

BIRODI poziva Agenciju za sprečavanje korupcije da analizira javne nastupe Vladana Petrova i utvrdi da li je predsednik Ustavnog suda postupao u skladu sa obavezama iz člana 40 Zakona o sprečavanju korupcije, posebno sa obavezom očuvanja nepristrasnosti i poverenja građana u obavljanje javne funkcije.

BIRODI poziva i Ustavni sud da javno predstavi pravila kojima se uređuju medijski nastupi njegovog predsednika i sudija, naročito kada komentarišu političke aktere, dnevno-političke sukobe i pitanja koja bi mogla postati predmet odlučivanja Ustavnog suda.

Analizirani podaci ukazuju na dva međusobno povezana procesa: personalizaciju državne vlasti oko Aleksandra Vučića i izostanak jasne kritičke distance predsednika Ustavnog suda prema takvom modelu vladanja. Time se dodatno slabe granice između institucija, ustavnih nadležnosti i lične političke moći.

Istraživanja su sprovedene bez donatorske podrške, korišćenjem BIRODI arhiva za medijski montoring.