BIRODI monitoring televizijske vidljivosti: Aleksandar Vučić zauzeo 78% vremena posvećenog političkim akterima!
Monitoring televizijske prikazanosti/vidljivosti tokom 24 časa programa, koji je sproveo Biro za društvena istraživanja (BIRODI) od 11. do 30. septembra 2026. godine, pokazuje izrazitu dominaciju Aleksandra Vučića u analiziraanom periodu Na pet posmatranih televizija – RTS1, Pink, Prva, B92 i Hepi – šest praćenih političkih aktera ukupno je ostvarilo 4.682,5 minuta prikazanosti, odnosno vidljivosti.
Od tog vremena, Aleksandru Vučiću pripalo je 3.650,5 minuta, odnosno 78% ukupne prikazanosti. SNS je imao dodatnih 585,5 minuta, odnosno 13%, dok je Studentska lista imala 291 minut, oko 6%. SPS je imao 65,5 minuta, Autentična desnica 51 minut, a Evropska Srbija 39 minuta.
To znači da su Aleksandar Vučić i SNS zajedno zauzeli 4.236 minuta, odnosno oko 90,5% ukupnog vremena evidentiranog za šest praćenih aktera. Nasuprot tome, na Studentsku listu odnosilo se oko 6,2% ukupnog vremena. Aleksandar Vučić je sam imao više od 12 puta veću zastupljenost od Studentske liste.
Podaci pokazuju i da Vučićeva velika zastupljenost nije rezultat samo jednog emitera. Od njegovih 3.650,5 minuta, 1.296 minuta emitovano je na Pinku, 868,5 na RTS1, 711,5 na Prvoj, 649,5 na B92 i 125 minuta na Hepiju.
Posebno je značajan nalaz o javnom medijskom servisu. Na RTS1 je Aleksandar Vučić imao 868,5 minuta, SNS 106,5 minuta, a Studentska lista svega 24,5 minuta. Drugim rečima, Vučić je na RTS1 imao oko 35 puta više vremena od Studentske liste.
Monitoring pokazuje i veliku dnevnu koncentraciju. Samo 11. septembra Aleksandar Vučić imao je 420,5 minuta prikazanosti, 24. septembra 339,5 minuta, a 27. septembra 342,5 minuta. Studentska lista je tokom čitavog dvadesetodnevnog perioda imala ukupno 291 minut
BIRODI naglašava da ovi podaci mere vreme vidljivosti, a ne sami po sebi kvalitet, tonalitet ili sadržaj izveštavanja. Zbog toga se iz minutaže ne može automatski zaključiti da je svako pojavljivanje predstavljalo političku promociju. Međutim, ovakav stepen koncentracije medijskog vremena predstavlja važan indikator za dalju analizu medijskog pluralizma i ravnopravnosti uslova pod kojima građani dobijaju informacije o političkim akterima tokom izborne kampanje.
Ključno pitanje koje ovi podaci otvaraju nije samo koliko je ko bio prisutan na televizijama, već: Da li građani Srbije u izbornoj kampanji imaju pristup dovoljno raznovrsnim političkim informacijama da mogu samostalno i informisano da formiraju svoj izborni stav?
