Stečaj „Robnih kuća“ nije završen

Biro za društvena istraživanja (BIRODI) poziva Ministarstvo finansija i Agenciju za privatizaciju, kao i Republičko javno tužilaštvo i Agenciju za borbu protiv korupcije da, u skladu sa svojim nadležnostima, preduzmu/okončaju istražne radnje koje su u toku, odnosno ispitaju sve eventualne zloupotrebe koje su nastale tokom privatizacije, kao i tokom stečaja  Robnih kuća „Beograd“ .

Biro za društvena istraživanja (BIRODI) podseća da do sada nisu preduzete aktivnosti u pogledu:

–       Ispitivanja zloupotreba u procesu isplata dugovanja iz stečajne mase preduzeća prema poveriocima;

–       Ispitivanje zloupotreba prilikom izdavanja u zakup objekata u vlasništvu Robnih kuća „Beograd“ tokom trajanja stečajnog postupka;

–       Ispitivanja eventualnih zloupotreba nastalih odsustvom procena vrednosti ulaganja zakupaca u prostore koji su izdavani u zakup dok je preduzeće bilo u stečaju;

–       Ispitivanja nepravilnosti nastalih usled selektivnih isplata posebnih otpremnina radnicima Robnih kuća „Beograd“ tokom stečaja preduzeća, koje su garantovane Zaključkom Vlade Republike Srbije od 22.1.2008.godine (nisu svi dobili isplate koje im pripadaju);

–       Ispitivanja osnovanih sumnji za nepotizam stečajnih upravnika i zloupotreba diskrecionih ovlašćenja (pri izboru advokatskih kancelarija za pružanje pravnih usluga u stečajnom postupku i pri izboru dobavljača za usluge investicionog i tekućeg održavanja) u periodu od otvaranja stečaja 2002.godine;

–       Izostanka kontrole stečajnog postupka od strane Odbora poverilaca Robnih kuća „Beograd“, što je predstavljalo zakonsku obavezu prema Zakonu o stečajnom postupku iz tog perioda; Utvrđivanje odgovornosti za činjenicu da je Odbor poverilaca Robnih kuća „Beograd“ osnovan tek 3 godine posle uvođenja stečaja u Robne kuće „Beograd“;

–       Procesuiranja podnetih krivičnih prijava koje je podnelo Udruženje akcionara i poverilaca Kompanije Robnih kuća „Beograd“, kao i radnika po privatnim tužbama protiv stečajnih upravnika, sudija Stečajnog veća, predsednika Odbora poverilaca i Ministra ekonomije u Vladi Republike Srbije iz perioda stečaja;

U prilog potrebi da se napred navedeno preispita i procesuira, govori i činjenica da je za 2% poverilaca Robnih kuća „Beograd“ (koji su pokrenuli parnične postupke za namirenje svojih potraživanja), prema rešenju Trgovinskog suda u Beogradu „rezervisano“ iz stečajne mase 50 miliona evra. Prema dostupnim podacima, za namirenje 98% poverilaca je potrošeno 116 miliona evra iz stečajne mase. Sve ovo govori u prilog sumnjama u opravdanost otvaranja stečajnog postupka.

Analiza završnog računa koju je uradilo Udruženje akcionara i poverilaca Kompanije RK „Beograd“ otvara pitanje opravdanosti odluke o otvaranju stečajnog postupka u RK „Beograd“ (uz istovremeno neprihvatanje podnetog Plana restruktuiranja Robnih kuća „Beograd“ Trgovinskom sudu, koji je, na predlog Upravnog odbora, uz saglasnost sindikata, usvojen od strane Skupštine akcionara). Za „dobro obavljeni“ stečajni postupak je isplaćena nagrada stečajnim upravnicima u ukupnom iznosu od 2,863.480 evra, dok je za deoničare, za otplaćene deonice, rezervisano prema nepoznatoj „metodologiji“ 2.071.000 evra.

Podsećamo takođe da je Ministarstvo finansija Republike Srbije dužno da, prema Zaključku Vlade Republike Srbije od 22.1.2008. godine, izdvoji sredstva za posebne otpremnine radnicima Robnih kuća i izvrši kontrolu njihove namene.  Agencija za privatizaciju je dužna da pruži mišljenje kako da akcionari/deoničari Robnih kuća ostvare svoja prava i dobiju otplaćene deonice.  Agencija za privatizaciju treba da pruži i tumačenje pravnog osnova za učešće akcionara u raspodeli sredstava iz viška stečajne mase Robnih kuća „Beograd“ koji iznosi 153 miliona evra.

Sve dodatne informacije u pogledu dokumentacije su dostupne u Udruženju akcionara i poverilaca Robnih kuća „Beograd“ tel.011 2195 439, dok se stručna analiza i tumačenje podataka može dobiti od Milorada Boškovskog, savetnika Udruženja na tel 064 919 6175.

Slučaj RK „Beograd“ predstavlja još jedan dokaz da je neophodno da se u novoj Strategiji za borbu protiv korupcije uvede princip nezastarevanja dela korupcije u privatizaciji.