Agenciji za sprečavanje korupcije preti blokada zbog mogućeg sukoba interesa u Veću, tražimo smenu direktora i novi konkurs za članove Veća!

Biro za društvena istraživanja (BIRODI) poziva nadležne institucije da ispitaju da li u radu predsednice Veća Agencije za sprečavanje korupcije, Tamare Mišić, zamenika predsednika Veća, Predraga Kneževića, i člana Veća, Steva Bajića, postoje okolnosti koje mogu predstavljati sukob interesa u smislu Zakona o sprečavanju korupcije, kao i na koji način će se takve okolnosti otkloniti kako bi se obezbedilo nepristrasno i zakonito odlučivanje Veća.

Prema javno dostupnim biografijama, Tamara Mišić, Predrag Knežević i Stevo Bajić neposredno pre izbora u Veće obavljali su rukovodeće i druge odgovorne poslove u Agenciji za sprečavanje korupcije. Istovremeno, Zakon o sprečavanju korupcije propisuje da Veće Agencije odlučuje o žalbama na odluke direktora, zauzima načelne stavove za primenu zakona, nadzire rad direktora i prati njegovo imovinsko stanje, dok direktor rukovodi radom Agencije, donosi pojedinačne odluke, organizuje rad službe Agencije i sprovodi odluke Veća.

BIRODI smatra da se zbog ovakvog odnosa nadležnosti opravdano postavlja pitanje da li lica koja su do izbora u Veće bila zaposlena u Agenciji i deo njenog rukovodećeg kadra mogu nepristrasno odlučivati o žalbama na odluke direktora, imajući u vidu njihove prethodne profesionalne odnose, kao i činjenicu da po isteku mandata u Veću ponovo mogu nastaviti rad u Agenciji. Posebno se postavlja pitanje kako će novoimenovani članovi Veća postupati u predmetima u kojima su kao zaposleni prethodno učestvovali u pripremi odluka ili sprovođenju postupaka koji su kasnije predmet odlučivanja Veća.

BIRODI zahteva da javnost dobije odgovore na sledeća pitanja:

• Da li su Tamara Mišić, Predrag Knežević i Stevo Bajić, u skladu sa članom 44 Zakona o sprečavanju korupcije, prijavili postojanje ili mogućnost sukoba interesa nakon izbora u Veće, imajući u vidu svoje prethodne funkcije i poslove koje su obavljali u Agenciji;
• Da li su Tamara Mišić, Predrag Knežević i Stevo Bajić pre izbora u Veće ostvarili uvećanje zarade ili druga posebna primanja odlukom direktora Agencije, po kom osnovu i sa kojim obrazloženjem;
• Na koji način je pitanje eventualnog sukoba interesa rešavano u prethodnom sazivu Veća, imajući u vidu da su i tada pojedini zaposleni Agencije bili članovi Veća;
• Ko je nadležan da odluči o postojanju sukoba interesa članova Veća kada se eventualni sukob interesa odnosi upravo na vršenje nadzora nad direktorom Agencije.

BIRODI posebno ukazuje na postojanje ozbiljne pravne praznine. Ukoliko bi članovi Veća bili u obavezi da se izuzmu iz odlučivanja u predmetima u kojima postoji sumnja u sukob interesa, u skladu sa članom 42 Zakona o sprečavanju korupcije, postavlja se pitanje kako će Veće obezbediti zakonom propisanu većinu za odlučivanje po žalbama na odluke direktora. Sa druge strane, ukoliko ne dođe do njihovog izuzeća, može biti dovedena u pitanje nepristrasnost odlučivanja. Time se otvara ozbiljno pitanje funkcionisanja Veća u ostvarivanju njegove osnovne zakonske nadležnosti – kontrole rada direktora Agencije.

BIRODI smatra da posebnu odgovornost za opisanu situaciju snosi i Agencija za sprečavanje korupcije, tačnije direktor Dejan Damjanović, koja je, u skladu sa Zakonom o sprečavanju korupcije nadležna da analizira rizike od korupcije u propisima, daje mišljenja na nacrte zakona i inicira izmene propisa radi otklanjanja korupcijskih rizika. Činjenica da Zakon o sprečavanju korupcije ne uređuje pitanje sukoba interesa članova Veća koji su prethodno bili zaposleni u Agenciji, niti propisuje organ nadležan da odlučuje o njihovom eventualnom sukobu interesa, predstavlja pravnu prazninu koja je morala biti prepoznata i otklonjena kroz postupak analize rizika od korupcije u propisima.

BIRODI smatra da odgovornost za ovakvo stanje dele Agencija za sprečavanje korupcije, Ministarstvo pravde i Pravosudna akademija koji sprovodi postupak evaluacije i predlaganja kandidata i poslanici Narodne skupštine Republike Srbije koja bira članove Veća. Sve navedene institucije imaju obavezu da hitno otklone ovu pravnu prazninu kako bi se obezbedili nezavisnost, nepristrasnost i funkcionalnost Veća Agencije za sprečavanje korupcije.

Za BIRODI rešenje za naznačenu situaciju bi bilo ponavljanje konkursa za tri kandidata i smena direktora Agencije za sprečavanje korupcije, kojeg bira i razrešava Narodna skupština, jer je on jedini stvarni dobitnik ove situacije, uz one kojima nije stalo do borbe protiv korupcije u Srbiji.

BIRODI će o ovom pitanju obavestiti Narodnu skupštinu Republike Srbije, Delegaciju Evropske unije u Srbiji, Misiju OEBS-a u Srbiji, Kancelariju Saveta Evrope u Beogradu i GRECO, imajući u vidu da se radi o pitanju koje direktno utiče na institucionalni integritet centralnog državnog organa nadležnog za sprečavanje korupcije u Republici Srbiji.