RIK SE PROGLASIO NENADLEŽNIM – AGENCIJA MORA DA UTVRDI DA LI PREDSEDNIK REPUBLIKE KRŠI ZAKON O SPREČAVANJU KORUPCIJE
Biro za društvena istraživanja – BIRODI ukazuje da obrazloženje rešenja Republičke izborne komisije (RIK), kojim je odbijen prigovor birača Zorana Gavrilovića, otvara ključno pitanje primene Zakona o sprečavanju korupcije tokom izborne kampanje.
RIK svojim rešenjem nije utvrdio da ne postoji moguća povreda Zakona o sprečavanju korupcije, već je zauzeo stav da RIK nije nadležan da o toj povredi odlučuje i da je za primenu tog zakona nadležna Agencija za sprečavanje korupcije. Time pitanje nije zatvoreno. Naprotiv, ono je premešteno pred instituciju koja je po zakonu nadležna da na njega odgovori. RIK je u postupku razmatrao činjenicu da je Aleksandar Vučić predsednik Republike, da je dao saglasnost da se njegovo ime koristi u nazivu izborne liste „ALEKSANDAR VUČIĆ – UJEDINJENA SRBIJA“ i da je istovremeno kandidat na toj izbornoj listi.
Zbog toga je potrebno utvrditi da li takva situacija, kao i način učešća predsednika Republike u izbornoj kampanji, predstavlja sukob između obavljanja javne funkcije i političkog interesa kandidata i izborne liste.
Član 40 Zakona o sprečavanju korupcije propisuje da javni funkcioner ne sme javni interes da podredi privatnom niti da koristi javnu funkciju radi sticanja koristi ili pogodnosti za sebe ili povezano lice. Član 41 propisuje da sukob interesa postoji kada privatni interes javnog funkcionera „utiče, može da utiče ili izgleda kao da utiče“ na obavljanje javne funkcije. Posebno je značajan član 50 Zakona, izmenjen u avgustu 2026. godine, koji uređuje učešće javnih funkcionera u aktivnostima političkih subjekata i zabranjuje korišćenje javnih resursa za promociju političkih subjekata, njihovih izbornih lista i kandidata. Novi član 50a dodatno propisuje da Agencija tokom izborne kampanje prati aktivnosti javnih funkcionera. Zakon izričito određuje da Agencija, pored funkcionera obuhvaćenih planom praćenja, obavezno prati aktivnosti predsednika Republike i članova Vlade.
Zbog toga BIRODI smatra da nakon obrazloženja RIK-a postoji jasno institucionalno pitanje na koje Agencija za sprečavanje korupcije mora da odgovori:
Da li predsednik Republike, čije ime nosi izborna lista i koji je istovremeno kandidat na toj listi, obavljanjem predsedničke funkcije tokom kampanje ostvaruje političku korist za sebe i izbornu listu i da li time nastaje sukob interesa ili povreda pravila iz člana 50 Zakona o sprečavanju korupcije? Posebno treba utvrditi da li se predsednička funkcija, javni resursi, službeni događaji, medijski nastupi u svojstvu predsednika Republike, internet stranice i zvanični nalozi organa javne vlasti koriste neposredno ili posredno za promociju izborne liste.
BIRODI istovremeno ukazuje na pravno pitanje koje proizlazi iz samog obrazloženja RIK-a: ako RIK smatra da nije nadležan da utvrđuje povredu Zakona o sprečavanju korupcije, potrebno je obrazložiti na osnovu čega istovremeno zaključuje da eventualna povreda tog zakona ne može biti relevantna za zakonitost izbornog postupka.
Zakon o sprečavanju korupcije nije propis izvan izbornog procesa. Njegove odredbe izričito uređuju ponašanje javnih funkcionera tokom izborne kampanje, zaštitu javnih resursa i ravnopravnost učesnika u izborima.
Zato BIRODI očekuje da Agencija, u skladu sa svojim zakonskim nadležnostima, bez odlaganja utvrdi činjenice i javnosti saopšti da li je u konkretnom slučaju došlo do povrede Zakona o sprečavanju korupcije.
RIK je rekao da nije nadležan za Zakon o sprečavanju korupcije. Sada je na potezu institucija koja jeste – Agencija za sprečavanje korupcije.
BIRO ZA DRUŠTVENA ISTRAŽIVANJA – BIRODI
