BIRODI: Usvajanje Zakona o jedinstvenom biračkom spisku je tek kap u moru kada je reč o jačanju izbornog integriteta u Srbiji. Ključne tačke i dalje ostaju reforma REM-a i zabrana predsedniku Republike da svoj nezakonito stečen rejting „iznajmljuje“ izbornim listama.
Usvajanje Zakona o biračkom spisku predstavlja mali korak u odnosu na ono što je neophodno da bi Srbija ispunila preporuke ODIHR-a. Usvojeni zakon sadrži više sistemskih problema:
-
Očuvanje partijskog uticaja: Poslaničke grupe vlasti i opozicije predlažu članove Tela, umesto da to budu nepartijski predlagači, kako je BIRODI predlagao, a kakav je slučaj kod REM-a.
-
Nejasni kriterijumi za izbor članova: Kriterijumi nisu precizirani niti usklađeni sa funkcijom Tela, što ostavlja prostor za diskrecioni, politički motivisan izbor.
-
Nerešeno pitanje sukoba interesa: Nije uređeno pitanje povezanih lica, što može ugroziti nezavisnost rada Tela.
-
Izostanak izborne forenzike: Nije uvedena izborna forenzika kao međunarodno priznata naučna metoda nadgledanja izbornog procesa.
Zakon je usvojen bez antikorupcijske analize Agencije za sprečavanje korupcije.
Tokom javne rasprave BIRODI je pokušao da predstavi i obrazloži svoje predloge, ali je bio ignorisan i onemogućen od strane Narodne skupštine. Uglješa Mrdić, uprkos zvanično dostavljenom i zavedenom dokumentu sa predlozima BIRODI-ja, nije odgovorio ni pisanim putem, niti je uputio poziv na sastanak.
Zbog ovakvog postupanja, BIRODI će se obratiti Poverenici za zaštitu ravnopravnosti
BIRODI od 2012. posmatra integritet izbornog procesa u delu medija, zaštite uzbunjivača i primene antikorupcijskog zakonodavstva i autor je koncepta „funkcionerske kampanje“.
