NBS je BIRODI-u uskratila informacije kojima raspolaže, a potom ih saopštila medijima

Biro za društvena istraživanja (BIRODI) ocenjuje da je Narodna banka Srbije postupila suprotno Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, jer BIRODI-u nije dostavila potpune informacije kojima raspolaže, da bi deo tih informacija naknadno objavila u saopštenju upućenom medijima.

BIRODI je Narodnoj banci Srbije uputio dva zahteva za pristup informacijama od javnog značaja.

Prvi odgovor NBS od 21. avgusta 2026. godine

Postupajući po zahtevu BIRODI-a od 31. jula 2026. godine, NBS je u odgovoru broj XII-1304/4/26 navela da su ukupni prilivi iz inostranstva u korist svih institucionalnih jedinica razvrstanih u sektor S.15, u periodu od 2021. do 2025. godine, iznosili 1,3 milijarde evra.

NBS je istovremeno objasnila da sektor S.15 ne obuhvata samo udruženja građana i fondacije, već i sindikate, profesionalna udruženja, akademska društva, udruženja za zaštitu potrošača, političke stranke, crkve i verske zajednice, kulturne organizacije, rekreativne i amaterske sportske klubove, dobrotvorne organizacije i druga neprofitna pravna lica.

NBS je odbila da dostavi podatke o pojedinačnim pravnim licima, pozivajući se na statističku poverljivost i navodeći da ne može da dostavi podatke koji bi omogućili njihovu neposrednu ili posrednu identifikaciju.

Iz tog odgovora nije bilo moguće utvrditi koliko je od ukupno 1,3 milijarde evra pripalo udruženjima građana i fondacijama, a koliko ostalim vrstama pravnih lica obuhvaćenim sektorom S.15.

Zbog toga odgovor NBS nije mogao da predstavlja potvrdu tvrdnje Vukše Dragovića da su nevladine organizacije u Srbiji od 2021. do 2025. godine dobile 1,3 milijarde evra iz inostranstva.

Drugi odgovor NBS od 4. septembra 2026. godine

BIRODI je 21. avgusta 2026. godine zatražio dodatne informacije o procentualnom učešću deset vrsta primalaca u ukupnom prilivu sektora S.15.

NBS je u odgovoru broj XII-1304/11/26 od 4. septembra 2026. godine navela da „nema osnov da raspoložive pojedinačne podatke naknadno razvrstava prema kategorijama koje nisu utvrđene primenjenom statističkom klasifikacijom i metodologijom i dostavlja te podatke javnosti“.

U istom odgovoru NBS je navela:

„Na osnovu ovoga ne može se zaključiti da pojedine kategorije ili pojedina pravna lica unutar sektora, poput udruženja građana, nisu ostvarivali značajniji udeo u prilivima iz inostranstva u odnosu na neke druge kategorije ili druga lica.“

Dakle, ni u drugom odgovoru NBS nije navela:

• koliki deo od 1,3 milijarde evra pripada udruženjima građana i fondacijama;
• koliko je pravnih lica ostvarilo naročito visoke prilive;
• koliki su bili najveći pojedinačni prilivi;
• kojim kategorijama sektora S.15 pripadaju najveći primaoci;
• na osnovu kojih podataka se može tvrditi da su udruženja građana imala značajan udeo u ukupnom iznosu.

NBS je umesto podataka iznela samo pretpostavku da se ne može zaključiti da udruženja građana nisu ostvarila značajniji udeo. Međutim, nemogućnost da se određena mogućnost isključi nije dokaz da se ona zaista dogodila.

Informacija uskraćena BIRODI-u naknadno je saopštena medijima

Nakon što BIRODI-u u dva zvanična odgovora nije dostavila podatke o visini najvećih pojedinačnih priliva, NBS je u saopštenju upućenom medijima navela:

„Prilivi određenog broja tih institucionalnih jedinica u okviru ove kategorije iznose i preko deset miliona evra na pojedinačnoj osnovi u traženom periodu.“

Ovaj podatak nije sadržan ni u odgovoru NBS od 21. avgusta ni u odgovoru od 4. septembra 2026. godine.

Time je NBS sama potvrdila:

1. da raspolaže informacijama o visini pojedinačnih priliva;
2. da može da izdvoji podatak prema kojem su određene institucionalne jedinice primile više od deset miliona evra;
3. da objavljivanje takvog anonimizovanog podatka ne ugrožava statističku poverljivost;
4. da taj podatak nije dostavila BIRODI-u, iako se neposredno odnosio na predmet njegovih zahteva;
5. da ga je saopštila tek naknadno, tokom javne polemike sa BIRODI-em.

NBS nije reagovala kada je podatak korišćen za crtanje mete nevladinim organizacijama

Posebno zabrinjava činjenica da NBS nije reagovala kada je u javnosti ranije iznošena netačna i metodološki neutemeljena tvrdnja da su „nevladine organizacije dobile 1,3 milijarde evra iz inostranstva“.

NBS tada nije upozorila institucije, političke aktere i medije da se zbirni podatak za čitav sektor S.15 ne može pripisati samo nevladinim organizacijama. Nije objasnila da ovaj sektor obuhvata i političke stranke, crkve i verske zajednice, sindikate, profesionalna i akademska udruženja, kulturne organizacije, sportske klubove, dobrotvorne organizacije i druga neprofitna pravna lica.

Takvim ćutanjem NBS je omogućila da se njen zbirni statistički podatak koristi za stvaranje netačne predstave da su nevladine organizacije jedini ili isključivi primaoci celokupnog iznosa od 1,3 milijarde evra.

Ta neistina nije bila samo statistička ili metodološka greška. Ona je korišćena za stigmatizaciju organizacija civilnog društva, osporavanje njihovog legitimiteta i predstavljanje njihovog rada kao navodno neprijateljskog i protivdržavnog. Time je nevladinim organizacijama u javnosti crtana meta i stvaran ambijent za medijske napade, pritiske i ugrožavanje bezbednosti njihovih predstavnika.

NBS je reagovala tek kada je BIRODI, na osnovu zvaničnih odgovora same NBS, ukazao da podatak od 1,3 milijarde evra ne potvrđuje tvrdnju da je celokupan iznos pripao nevladinim organizacijama.

Takvo selektivno reagovanje otvara pitanje institucionalne nepristrasnosti NBS: zašto nije reagovala na neistinu kojom su stigmatizovane nevladine organizacije, a reagovala je kada je BIRODI javnosti predstavio sadržaj njenih zvaničnih odgovora?

NBS je, kao proizvođač zvanične statistike, bila dužna da blagovremeno spreči pogrešno predstavljanje svojih podataka, bez obzira na to ko ih zloupotrebljava. Naknadno pozivanje medija da ne tumače proizvoljno njene odgovore ne može izbrisati činjenicu da je NBS prethodno prećutala mnogo ozbiljniju zloupotrebu – predstavljanje ukupnog priliva čitavog sektora S.15 kao prihoda nevladinih organizacija.

Kršenje Zakona o slobodnom pristupu informacijama

Član 16 Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja obavezuje organ vlasti da tražiocu stavi na uvid dokument koji sadrži potpunu i tačnu traženu informaciju. Dostavljanje nepotpunih ili netačnih informacija po zahtevu predstavlja prekršaj iz člana 46 stav 2 tačka 5 Zakona.

Član 12 istog zakona propisuje da organ vlasti mora da učini dostupnim deo dokumenta koji se može izdvojiti od podataka čije bi objavljivanje ugrozilo neki zakonom zaštićeni interes. NBS je, dakle, mogla da zaštiti identitet pojedinačnih pravnih lica, a da BIRODI-u ipak dostavi anonimizovane i zbirne podatke.

NBS se zato ne može istovremeno pozivati na statističku poverljivost kada odgovara BIRODI-u, a zatim u medijskom saopštenju iznositi anonimizovane podatke o visini pojedinačnih priliva.

Ako podatak da su pojedine institucionalne jedinice primile više od deset miliona evra nije poverljiv kada ga NBS saopštava medijima, onda nije mogao biti uskraćen ni BIRODI-u kao podnosiocu zahteva.

NBS i dalje nije potvrdila tvrdnju o 1,3 milijarde evra za NVO

Ni podatak da su određena pravna lica pojedinačno primila više od deset miliona evra ne dokazuje da su ta pravna lica udruženja građana ili fondacije.

Ona mogu pripadati bilo kojoj kategoriji unutar sektora S.15, uključujući političke stranke, crkve i verske zajednice, sindikate, sportske klubove, kulturne, profesionalne, akademske i druge neprofitne organizacije.

Zbog toga ni dva odgovora dostavljena BIRODI-u, ni naknadno saopštenje NBS ne potvrđuju tvrdnju da su nevladine organizacije u Srbiji od 2021. do 2025. godine dobile 1,3 milijarde evra iz inostranstva.

BIRODI će oba odgovora NBS i njeno naknadno saopštenje dostaviti Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, sa zahtevom da utvrdi odgovornost zbog dostavljanja nepotpunih informacija i selektivnog objavljivanja podataka.

BIRODI poziva Narodnu banku Srbije da objavi:

• broj institucionalnih jedinica koje su pojedinačno primile više od deset miliona evra;
• zbirni iznos njihovih priliva;
• kategorije sektora S.15 kojima pripadaju, bez objavljivanja njihovih naziva;
• procenat ukupnog priliva koji pripada udruženjima građana i fondacijama;
• metodologiju na osnovu koje iznosi tvrdnje o njihovom „značajnom udelu“.

NBS ne može zahtevati od medija i javnosti da precizno tumače njene podatke, dok istovremeno uskraćuje podatke neophodne za takvo tumačenje. Još manje može ćutati kada se njeni podaci koriste za crtanje mete nevladinim organizacijama, a reagovati tek kada se od nje zatraži potpuna i proverljiva informacija.