BIRODI: Istraživanja javnog mnjenja u Srbiji najčešće ne objavljuju podatke o ponderisanju i finansiranju!

Biro za društvena istraživanja (BIRODI) analizirao je transparentnost 32 javno dostupna istraživanja javnog mnjenja, objavljena u Srbiji od 1. januara 2024. do 8. septembra 2026. godine.

Analiza je sprovedena prema 12 elemenata javnog metodološkog izveštavanja izvedenih iz Kodeksa profesionalne etike i prakse Svetskog udruženja za istraživanje javnog mnjenja – WAPOR.

Medijalni indeks javno proverljive transparentnosti analiziranih istraživanja iznosi 67 od mogućih 100 poena. To pokazuje da se osnovni podaci uglavnom objavljuju, ali da informacije neophodne za stručnu i nezavisnu proveru rezultata često izostaju.

Najčešće su objavljivani:

• naziv organizacije koja je sprovela istraživanje – 100 odsto;
• veličina uzorka – 95 odsto;
• način prikupljanja podataka – 91 odsto;
• period terenskog rada – 84 odsto;
• ciljna populacija – 83 odsto;
• svrha istraživanja – 80 odsto;
• upitnik ili formulacije pitanja – 75 odsto.

Najslabija transparentnost utvrđena je kod podataka koji su presudni za procenu kvaliteta i pouzdanosti nalaza:

• preciznost, statistička greška i ograničenja istraživanja – 19 odsto;
• postupak ponderisanja podataka – 25 odsto;
• naručilac i izvor finansiranja – 41 odsto;
• osnovice podgrupa i korišćeni filteri – 42 odsto;
• način izbora ispitanika – 45 odsto.

Ovi nalazi pokazuju da javnost najčešće sazna ko je sproveo istraživanje i koliko je ispitanika učestvovalo, ali znatno ređe dobija odgovore na ključna pitanja: ko je istraživanje naručio i platio, kako su ispitanici izabrani, kako je uzorak korigovan, koliko su procene precizne i na koju osnovicu se odnose prikazani procenti.

Bez tih podataka nije moguće pouzdano utvrditi reprezentativnost uzorka, način tretiranja neopredeljenih ispitanika, uticaj ponderisanja niti stvarni stepen neizvesnosti objavljenih rezultata.

Poseban problem predstavlja medijsko objavljivanje rejtinga političkih aktera bez kompletnog metodološkog okvira. Izdvajanje jednog procenta iz istraživanja, bez navođenja naručioca, uzorka, odbijanja učešća, ponderisanja, formulacije pitanja i ograničenja, stvara privid naučne preciznosti i otvara prostor da istraživanje postane sredstvo političke promocije, mobilizacije ili obeshrabrivanja birača.

BIRODI poziva istraživačke organizacije i medije da uz svako objavljeno istraživanje javnog mnjenja navedu najmanje:

• naručioca i izvor finansiranja;
• organizaciju koja je sprovela istraživanje;
• cilj, ciljnu populaciju i teritorijalni obuhvat;
• način izbora i regrutovanja ispitanika;
• veličinu i strukturu uzorka;
• period terenskog rada;
• način prikupljanja podataka;
• stopu odbijanja i dostupne podatke o neodgovoru;
• postupak ponderisanja;
• tačne formulacije objavljenih pitanja;
• mere preciznosti, statističku grešku i ograničenja;
• osnovice i filtere korišćene za rezultate podgrupa.

Neobljavljivanje nekih od navedenih podataka o istraživanju (ko je naručilac, ko je realizovao, kojom metodolom u kojem periodu i sa kojom uzoračkom greškom) predstavlja kršenje Zakona o elektronskim medijma, Pravilnika o zaštiti ljudskih prava u oblasti pružanja medijskih usluga i Kodeksa novinara Srbije.

BIRODI naglašava da ovaj indeks meri isključivo podatke koji su javno objavljeni i mogu se proveriti u dostupnoj dokumentaciji. On ne utvrđuje da li su rezultati istraživanja istiniti, niti predstavlja zvaničnu WAPOR sertifikaciju metodološkog kvaliteta pojedinačnih istraživanja.

Međutim, istraživanje čija metodologija nije dostupna javnosti ne može zahtevati bezuslovno poverenje. Profesionalni autoritet ne stiče se samo imenom agencije već omogućavanjem stručnoj i opštoj javnosti da proveri kako se do objavljenih rezultata došlo. Transparentnost nije dodatak istraživanju. Ona je osnovni uslov njegove profesionalnosti, odnosno način da istraživanja javnog mnjenja ne postanu izvor izborne neregularnosti.