BIRODI: O metodološkoj transparentnosti IPSOS-ovog istraživanja i uticaju medijskog ambijenta na izbornu volju građana!
BIRODI ukazuje da se rezultati istraživanja javnog mnjenja pripisanog agenciji IPSOS, objavljeni neposredno pred izbornu tišinu na sajtu RTS-a, moraju tumačiti u kontekstu medijskog ambijenta u kojem građani formiraju svoje političke stavove.
Tokom kampanje, BIRODI je sprovodio 24-časovni monitoring programa RTS1, Pinka, Prve, B92 i Happy. Rezultati za period od 11. septembra do 7. oktobra 2026. godine pokazuju da je 95,8% tonalno ocenjenog sadržaja o Aleksandru Vučiću bilo pozitivno, dok je 94,9% sadržaja o Studentskoj listi bilo negativno. Pozitivno je predstavljeno i 86,9% sadržaja o Vladi Srbije i njenim funkcionerima.
Ovi nalazi ukazuju na izrazitu neravnotežu u medijskom predstavljanju političkih aktera. Dugotrajna izloženost takvom sadržaju može doprineti formiranju i promeni političkih preferencija građana. Ipak, sami procenti ne omogućavaju da se utvrdi koliki je stvarni uticaj medijskog izveštavanja na izborne rezultate, niti da se dokaže uzročno-posledična veza između propagande i izmerenih izbornih preferencija.
U javno predstavljenim rezultatima istraživanja nedostaju ključni metodološki podaci: udeo neopredeljenih birača, osnov za formiranje uzorka, stopa odbijanja učešća i kriterijumi ponderacije. Bez ovih informacija nije moguće sprovesti potpunu nezavisnu metodološku procenu istraživanja. Njihovo odsustvo, međutim, samo po sebi ne znači da su rezultati netačni.
Posebnu pažnju zaslužuje podatak da približno 50% građana nije spremno da otvoreno govori o svojim političkim stavovima, što može predstavljati značajan izvor greške u istraživanjima javnog mnjenja.
Objavljivanje rezultata u 22 časa, neposredno pred izbornu tišinu, dodatno ograničava mogućnost javnosti i stručne zajednice da nalaze provere i kritički razmotre.
Zato BIRODI poziva IPSOS da potvrdi da li je istraživanje sprovela njegova kancelarija u Srbiji i objavi kompletan metodološki izveštaj, uključujući podatke o uzorku, neopredeljenim biračima, stopi odgovora, ponderaciji, periodu terenskog rada, formulaciji pitanja i procedurama za procenu mogućeg prikrivanja političkih preferencija.
BIRODI podseća da su metodološka transparentnost i odgovorno predstavljanje rezultata osnovni elementi profesionalnih standarda istraživanja javnog mnjenja.
Istraživanje može pokazati za koga bi građani glasali u trenutku anketiranja, ali samo po sebi ne može pokazati u kojoj meri su njihove preferencije posledica medijske propagande, niti kakve bi bile u uslovima slobodnog i ravnopravnog informisanja.
BIRODI zato insistira na potpunoj metodološkoj transparentnosti istraživanja i ozbiljnom naučnom ispitivanju odnosa između medijske dominacije, slobode izražavanja mišljenja i formiranja izborne volje građana. Istraživanja koja zanemaruju ambijent u kojem se politički stavovi formiraju rizikuju da postanu instrument legitimizacije izborne neregularnosti.
