Način prezentacije istraživanja javnog mnjenja doprinosi apstinenciji birača i nepreciznoj slici javnog mnjenja!
11
January
2021

Polazeći do stava da su istraživanja javnog mnjenja instrument fer i poštenih izbornog procesa, odnosno izbornog dijaloga (izborne deliberacije), njihova zloupotreba je akt protiv demokratije!
Biro za društvena istraživanja ukazuje da u Srbiji postoji fenomen merenja cenzurisane sliku javnog mnjenja u Srbiji.

O čemu se zapravo radi?

Agencije za istraživanje javnog mnjenja pri prikazivanju nalaza o rejtingu stranka i političara ne ukazuje medijsku zastupljenost aktera koji su predmet istraživanja javnog mnjenja. Svakoga ko se bavi istraživanjima javnog mnjenja zna da stav ima tri elementa: kognitivni (količine informacije), emotivni i kognitivni (interesne). Medijska (ne)zastupljenost, odnosno negativno predstavljanje opozcije, koja se ne retko svodi na etiketiranje, ima za cilj da kontrolom pre svega kognitivnog (uskraćivanjem informacija o opoziciji), ali i emotivnog (negativnim prikazivanjem opozicije) elementa, izazove apstinenciju kod dela biračkog tela koje ne bi na izborims glasalo za vladajuću stranku i njenog predsednika.

Znači, u fokusu ove “operacije” nisu opozicione političke stranke, već birači koji ne bi glasali za SNS i njenog predsednika, a koji se na ovaj način “teraju” u apstinenciju. Operacija ovde ne staje. Medijske odmazde koje se  vode i protiv javnih ličnosti, stručnjaka i NVO aktivista zbog iskazanih analitičkih i kritičkih stavove o vlasti imaju cilj da zaplaše građane, odnosno  uruše javno mjenjene i spremnost građana da u anketama slobodno saopšte šta misle, a bez čega nema valjnog istraživanja javnog mnjenja.

Rezultat opisanog stanje je da vaki drugi građanin Srbije stariji od 18 godine podržava stav da nije pametno govoriti ono što misliš, odnosno njih 48% sebe vidi kao apolitične i antipolitične, odnosno ne mogu da prepoznaju kojem ideološkom svetonazoru pripadaju.

Napred navedeno im za cilj  “obori” izalznost na izborima onih koji ne bi glasali za stranke vlasti. Tako usled polovične izlaznosti realna podrška SNS od 25% do 30% se pretvara u podršku od 50% i više. Apelujemo da se prestane sa praksom predstavljanja neprecizne slike javnog mnjenja, koja je plod medijske kontrole pre svega nad televizija sa nacionalnim frekvencijama koje su u preko 60% izvor informisanja o politici, trend na koji od od 2016. godine ukazuje ODIHR-a.

Biro za društvena istraživanja je pre pola godine je dostavio rezultate Predsedništvu Republike Srbije koji su povod za hajku protiv BIRODI-a od kojih jedan od okidača bio tekst “Elita i plebs” koji je napisao sam predsednik Republike Srbije. Tom prilikom smo pozvali predsednika na dijalog o javnom mnjenju u Srbiji.

@ 11.01.2021
  • 33 View
  • Komentari su onemoguceni.