BIRODI: Srbija u stanju simulirane demokratije, visok rizik od političke destabilizacije!
Biro za društvena istraživanja (BIRODI) objavio je „Izveštaj o stanju dijaloga u Srbiji“, koji ukazuje da se politički sistem Srbije od 2017. godine razvija u pravcu personalizovane vlasti, uz ozbiljno urušavanje institucija, medija i demokratskog dijaloga. Nalazi pokazuju da Srbija funkcioniše u režimu simulirane demokratije i visoke političke destabilizacije 83,4/100
Personalizacija vlasti i kršenje ustavne ravnoteže
Izveštaj identifikuje model legitimacije vlasti kroz stalno preplitanje državne funkcije predsednika sa partijskim i izvršnim nadležnostima, suprotno Ustavu Republike Srbije. BIRODI podseća da je još ODIHR u svom izveštaju iz 2024. godine naveo kao prioritetnu preporuku jasno razdvajanje države i vladajuće stranke, ali ta preporuka nije sprovedena ni na lokalnim izborima 2025. godine.
Mediji kao stub personalizovane vlasti
Analiza medijskog monitoringa za 2025. godinu pokazuje ekstremnu dominaciju predsednika Republike u informativnom prostoru:Aleksandar Vučić je tokom 2025. na TV sa nacionanim pokrivanjem pomenut više od 85.000 puta na televizijama sa nacionalnom frekvencijom**, od čega gotovo polovina na TV Pink. Istovremeno, medijski diskurs je obeležen sistematskim etiketiranjem i stigmatizacijom kritičara, naročito studenata i učesnika protesta, kroz termine poput „blokaderi“ i „teroristi“.
BIRODI konstatuje da je time formirana svojevrsna **medijska „pretorijanska garda“**, čija je funkcija propaganda vlasti i delegitimizacija slobodne demokratske javnosti.
Pad nadstrešnice u Novom Sadu – od tragedije do simbola
Tragedija u Novom Sadu, u kojoj je poginulo 16 ljudi usled pada nadstrešnice, predstavlja ključni okidač aktuelnog protestnog ciklusa. Izveštaj pokazuje da su protesti, koje predvode studenti, brzo prerasli iz komemorativnih okupljanja u širi pokret protiv korupcije, nekažnjivosti i zarobljenih institucija. Studenti su identifikovani kao najlegitimniji i najmobilniji društveni akteri u aktuelnom kontekstu.
Aktivna javnost i kriza poverenja u institucije
Online istraživanja BIRODI-ja, koje je obuhvatilo većinski deo aktivnog antivladinog javnog mnjenja, pokazuju izuzetno visok nivo podrške studentskim protestima među angažovanim građanima, više od 90% onih koji su popunili anketu ima pozitivan stav prema protestima, dok 22,3% ispitanika podržava promenu vlasti i bez izbora, što ukazuje na duboko nepoverenje u institucionalne mehanizme demokratske smene vlasti.
Dijalog kao simulacija
Nalazi fokus grupa i ankete o dijalogu pokazuju visok stepen saglasnosti da je dijalog u Srbiji instrumentalizovan i simuliran, bez realne namere vlasti da uključi kritičke aktere. Institucije se doživljavaju kao zarobljene, izbori kao kontrolisani, a mediji kao ključni mehanizam održavanja postojećeg poretka.
Visok rizik sistemske destabilizacije
Na osnovu objedinjene analize institucija, medija, javnog mnjenja i dijaloga, BIRODI je razvio kompozitni Indeks rizika od političke destabilizacije, koji iznosi 83,4 od 100 – visok nivo sistemske ranjivosti. Ovaj nalaz ne predstavlja predviđanje događaja, već upozorenje na slabljenje demokratskih mehanizama za mirno rešavanje konflikata.
Preporuke
BIRODI preporučuje:
* obnovu ustavne ravnoteže i razdvajanje države i partije,
* uspostavljanje stvarnog, inkluzivnog političkog dijaloga,
* suzbijanje medijskog etiketiranja i govora mržnje,
* vraćanje poverenja u izbore i institucije,
* uvođenje stalnog sistema ranog upozoravanja na demokratske rizike.
Izveštaj zaključuje da se Srbija nalazi između anomije i otvorene destabilizacije, sa istovremenim trendovima pasivizacije i rasta protesta, te da je obnova demokratske javnosti ključni preduslov za izlazak iz aktuelne krize.
