BIRODI traži razrešenje direktora Agencije i članova Veća koji su omogućili paralelno obavljanje dve javne funkcije direktoru!

Direktor Agencije je gotovo 22 meseca istovremeno obavljao dve javne funkcije i primao prihode po oba osnova. BIRODI traži razrešenje Dejana Damnjanovića sa funkcije direktora Agencije, kao i razrešenje članova Veća koji su bili u mandatu u vreme davanja saglasnosti, uz ispitivanje njihove eventualne krivične odgovornosti.

Biro za društvena istraživanja (BIRODI) poziva Narodnu skupštinu Republike Srbije da pokrene postupak za razrešenje Dejana Damnjanovića sa funkcije direktora Agencije za sprečavanje korupcije, kao i članova Veća Agencije koji su bili u mandatu u vreme kada je doneta odluka kojom mu je omogućeno istovremeno obavljanje funkcije direktora Agencije i predsednika Skupštine Jugoslovenskog rečnog brodarstva a.d. Beograd (JRB). Istovremeno, BIRODI poziva nadležno javno tužilaštvo da ispita sve okolnosti pod kojima je Damnjanović paralelno obavljao dve javne funkcije, kao i postupanje članova Veća koji su učestvovali u donošenju odluke o davanju saglasnosti.

Prema podacima iz Registra javnih funkcionera same Agencije za sprečavanje korupcije, Dejan Damnjanović je funkciju predsednika Skupštine JRB-a obavljao od 21. januara 2020. do 31. decembra 2024. godine, dok je na funkciju direktora Agencije stupio 27. februara 2023. godine i tu funkciju i dalje obavlja.To znači da je od 27. februara 2023. do 31. decembra 2024. godine, gotovo 22 meseca, istovremeno obavljao dve javne funkcije. Prema istom Registru, Damnjanović kao direktor Agencije ima prijavljen mesečni neto prihod od 503.331,25 dinara, dok je kao predsednik Skupštine JRB-a imao prijavljen mesečni neto prihod od 129.000 dinara. Zbir dva mesečna neto prihoda iz javnih izvora iznosi 632.331,25 dinara.

Damnjanović od 31. decembra 2024. više nije predsednik Skupštine JRB-a. Zahtev BIRODI-ja za njegovo razrešenje zato se odnosi isključivo na njegovu sadašnju funkciju direktora Agencije za sprečavanje korupcije.Prestanak funkcije u JRB-u, međutim, ne može da izbriše pitanje zakonitosti njenog prethodnog paralelnog obavljanja, niti pitanje odgovornosti onih koji su takvo postupanje odobrili.

Agencija za sprečavanje korupcije potvrdila je da je Damnjanović istovremeno obavljao funkciju direktora Agencije i predsednika Skupštine JRB-a na osnovu Rešenja Veća Agencije kojim mu je data saglasnost za istovremeno vršenje dve javne funkcije. Zbog toga ovaj slučaj ne može da se posmatra samo kroz odgovornost direktora. BIRODI smatra da mora biti utvrđeno kada je Damnjanović zatražio saglasnost, kada je Veće donelo odluku, ko je od članova Veća učestvovao u odlučivanju, kako je svaki član glasao i na osnovu kojeg pravnog obrazloženja je zaključeno da direktor Agencije može istovremeno da obavlja drugu javnu funkciju. Posebno je potrebno utvrditi da li je Veće uopšte imalo zakonski osnov da direktoru nezavisnog državnog organa nadležnog za sprečavanje sukoba interesa dozvoli obavljanje druge javne funkcije. Ukoliko se utvrdi da je saglasnost bila suprotna zakonskim odredbama o nespojivosti funkcija, odgovornost se ne može zaustaviti na Damnjanoviću. Mora se ispitati i odgovornost članova Veća koji su takvu odluku doneli. Zato BIRODI traži da Narodna skupština, nakon utvrđivanja sastava Veća i načina glasanja o predmetnoj odluci, pokrene postupak razrešenja članova Veća koji su bili u mandatu i učestvovali u donošenju odluke kojom je Damnjanoviću omogućeno paralelno obavljanje dve javne funkcije, ukoliko se utvrdi da su postupali protivno zakonu.

BIRODI poziva nadležno javno tužilaštvo da pribavi kompletnu dokumentaciju i ispita da li u postupanju direktora Agencije i članova Veća postoje elementi krivične odgovornosti. Posebno treba ispitati eventualnu primenu člana 359. Krivičnog zakonika, kao i članova 33. i 35., koji uređuju saizvršilaštvo i druge oblike učešća u izvršenju krivičnog dela. Ukoliko se utvrdi da je saglasnost bila protivna zakonu, potrebno je ispitati da li je njenim donošenjem omogućeno dalje obavljanje druge javne funkcije i ostvarivanje prihoda po tom osnovu.

BIRODI ne prejudicira postojanje krivične odgovornosti Damnjanovića ili članova Veća. Postojanje krivičnog dela, umišljaja, protivpravne koristi i individualne odgovornosti mogu utvrđivati isključivo nadležno javno tužilaštvo i sud.

Za vreme Damnjanovićevog mandata Srbija pala sa 36 na 33 CPI poena Od početka mandata Dejana Damnjanovića dodatno su pogoršani i međunarodni pokazatelji percepcije korupcije u Srbiji. Srbija je prema Indeksu percepcije korupcije Transparency International za 2023. godinu imala 36 od mogućih 100 poena i zauzimala 104. mesto među 180 država i teritorija. Prema CPI za 2025. godinu, Srbija ima 33 poena i nalazi se na 116. mestu među 182 države i teritorije. To znači pad od tri CPI poena, odnosno nominalni pad od 12 mesta na rang-listi.

Posebno je problematično da se u periodu pogoršanja međunarodnih pokazatelja istovremeno otvara pitanje da li su direktor Agencije i njeno Veće poštovali upravo ona pravila o nespojivosti funkcija čiju primenu Agencija kontroliše kod drugih javnih funkcionera.

BIRODI zahteva da Agencija za sprečavanje korupcije bez odlaganja objavi:

• zahtev Dejana Damnjanovića za davanje saglasnosti i datum njegovog podnošenja;
• Rešenje Veća kojim mu je odobreno istovremeno obavljanje dve javne funkcije;
• kompletno pravno obrazloženje tog rešenja;
• sastav Veća u trenutku donošenja odluke;
• podatke o tome kako je svaki član Veća glasao;
• zapisnik sa sednice na kojoj je odluka doneta.

Institucija koja kontroliše integritet drugih ne može imati niže standarde integriteta za sopstvenog direktora i Veće. Zato BIRODI traži razrešenje Dejana Damnjanovića sa funkcije direktora Agencije, utvrđivanje odgovornosti i razrešenje članova Veća koji su bili u mandatu i učestvovali u donošenju sporne saglasnosti ukoliko se utvrdi da je ona bila protivna zakonu, kao i da nadležno tužilaštvo ispita da li u njihovom postupanju postoje elementi krivične odgovornosti.