BIRODI: Uvesti izbornu forenziku i zakonski sprečiti davanje imena predsednika Republike listama za parlamentarne izbore i izbore za skupštine lokalnih samouprava i pokrajine i time sprovesti Prvu prioritetnu preporuku ODIHR-a!
Biro za društvena istraživanja (BIRODI) već nekoliko godina ukazuje na potrebu da se u Srbiji uspostavi sistematska i institucionalizovana forenzička analiza izbornog procesa, kao mehanizam koji bi doprineo jačanju poverenja u izborne rezultate i unapređenju izbornog integriteta. Polazeći od savremenih naučnih pristupa i metoda izborne forenzike, kao i od analize domaće izborne prakse, BIRODI predlaže konkretne izmene izbornog zakonodavstva koje bi omogućile da se potencijalne nepravilnosti uoče, analiziraju i provere pre zvanične objave izbornih rezultata.
Analize koje su rađene na osnovu statističkih metoda, uključujući primenu Benfordovog zakona, testova značajnih cifara, regresionih modela i drugih alata izborne forenzike, ukazuju na određena odstupanja u raspodeli izbornih rezultata, naročito na malim biračkim mestima.
Iako ovakvi nalazi sami po sebi ne predstavljaju dokaz izborne prevare, oni predstavljaju važan indikator, koji zahteva dodatnu proveru drugim metodama. Posebno je značajno što različiti forenzički testovi ne daju uvek jednoznačne zaključke, ali konzistentno ukazuju na određene obrasce i teritorije gde postoji povećan rizik od izbornih manipulacija.
Dodatnu težinu ovim nalazima daju analize koje pokazuju, procenat birača koji glasa van biračkog mesta, povezanost između procenta osvojenih glasova i izlaznosti, kao i odnos broja nevažećih listića i rezultata pobedničke izborne liste. U pojedinim slučajevima uočena je statistički značajna negativna korelacija, što može ukazivati na potencijalne neregularnosti, poput ubacivanja dodatnih glasačkih listića.
Na osnovu ovih nalaza, BIRODI predlaže da se u izborno zakonodavstvo uvede obaveza da Republička izborna komisija objavljuje rezultate izbora u mašinski čitljivom formatu, kao i da se pre njihove konačne objave sprovede izborna forenzika. Ovaj mehanizam bi omogućio da se identifikuju sporna biračka mesta i da se, kroz dodatne kontrole, potvrdi ili opovrgne sumnja u neregularnosti. Istovremeno, ova praksa bi doprinela većoj transparentnosti i omogućila stručnoj i široj javnosti da vrši nezavisne analize izbornih rezultata.
BIRODI ukazuje i na potrebu da se dodatno uredi odnos između državnih funkcija i izborne kampanje. U tom smislu, predlaže se da se zakonom zabrani da ime predsednika Republike bude deo naziva izborne liste, čime bi se sprečilo mešanje državne funkcije i stranačke promocije. Ovaj predlog zasniva se na prvoj prioritetnoj ODIHR preporuci, ustavnom principu da predsednik Republike predstavlja državno jedinstvo (član 111), kao i na međunarodnim standardima koji zahtevaju jasno razdvajanje države i političkih partija.(tačka 5.4. OSCE Deklaracije iz Kopenhagena iz 1990.
BIRODI podseća da je još 2012. godine uveo pojam „funkcionerska kampanja“, kojim je opisana praksa da nosioci javnih funkcija koriste svoje pozicije radi unapređenja izbornih rezultata političkih organizacija sa kojima su povezani. Iako je ova pojava delimično regulisana zakonskim izmenama, praksa pokazuje da ona i dalje predstavlja značajan izazov za fer i ravnopravne izbore. Posebno je problematično kada se politička i institucionalna moć koncentrišu u jednoj ličnosti, što može dovesti do narušavanja ustavne ravnoteže vlasti i slabljenja kontrolnih mehanizama.
Uvođenje izborne forenzike i jasnije razgraničenje države i stranke predstavljaju ključne korake ka jačanju demokratskih institucija i izbornog integriteta u Srbiji. BIRODI je svoje predloge dostavio Narodnoj skupštini Srbije očekujući da se usvoje kako bi se obezbedilo da izbori budu ne samo formalno, već i suštinski slobodni i pošteni.
