Zahtev za uvođenje ciljanih sankcija Evropske unije protiv odgovornih lokalnih funkcionera zbog sistematskog kršenja obaveza u borbi protiv korupcije u Poglavlju 23!

U periodu od 2020. do 2026. godine, veliki broj jedinica lokalne samouprave u Republici Srbiji nije ispunio ključne obaveze iz Akcionog plana za Poglavlje 23 (aktivnost 2.2.10.31.) u oblasti sprečavanja korupcije.

Konkretno, rok za usvajanje lokalnih antikorupcijskih planova (LAP) bio je četvrti kvartal 2020. godine. Prema podacima Agencije za borbu protiv korupcije do 20. januara 2026. godine samo 118 od 145 gradova i opština (81,38%) usvojilo je lokalni antikorupcijski plan, dok je 26 lokalnih samouprava izvestilo je Agenciju za sprečavanje korupcije da nisu izradile plan. Opština Smederevska Palanka nikada nije dostavila nikakve podatke. Od usvojenih planova, svega 101 (85,59%) izrađen je u skladu sa Modelom LAP-a Agencije, dok su ostali delimično ili potpuno neusklađeni.

Još alarmantnije je stanje sa telom za praćenje sprovođenja LAP-a. Svega 43 lokalne samouprave formiralo je takvo telo, od čega samo 29 uglavnom u skladu sa Modelom Agencije. Mnoge opštine i gradovi formirali su tela bez učešća civilnog društva, bez javnog konkursa ili čak isključivo od zaposlenih i izabranih funkcionera u lokalnoj samoupravi, što je direktno suprotno preporukama i standardima.

Među gradovima koji nemaju antikorupcijske mehanizme su Beograd kao glavni grad i Niš, grad u kojem je nastao model antikorupcijskog tela koji je BIRODI inicirao i koji je deo mere 2.2.10.31.

Ove činjenice jasno pokazuju sistematsko zanemarivanje i opstrukciju antikorupcijskih mera na lokalnom nivou tokom šest godina. Odgovorni za ovakvo stanje su gradonačelnici, predsednici opština, načelnici opštinskih i gradskih samouprava, kao i predsednici opštinskih i gradskih skupština koji su bili na funkcijama u periodu 2020–2026. godine.

Oni su nosioci izvršne i zakonodavne vlasti na lokalu i direktno su odgovorni za neusvajanje ili neosnivanje kvalitetnih antikorupcijski planova i nezavisnih antikorupcijskih tela.

Neuspeh u sprovođenju ovih mera predstavlja ozbiljno kršenje obaveza iz procesa pristupanja Evropskoj uniji, slabljenje vladavine prava i omogućavanje korupcije na lokalnom nivou, gde građani najdirektnije osećaju posledice (javne nabavke, urbanizam, komunalne usluge, zapošljavanje, netranspraretno trošenje javnog novca).

Zbog toga tražimo od Evropske komisije i Evropskog parlamenta da:
– Uvedu ciljane sankcije (zabranu putovanja u zemlje EU i zamrzavanje eventualne imovine u EU) protiv svih lica koja su u periodu 2020–2026. godine obavljala funkcije gradonačelnika, predsednika opština/gradova, načelnika opštinskih i gradskih samouprava i predsednika opštinskih i gradskih skupština u onim JLS koje nisu usvojile LAP u skladu sa Modelom Agencije ili nisu formirale telo za praćenje u skladu sa standardima.
– U narednim izveštajima o napretku Srbije jasno označe ovaj segment kao kritičan neuspeh u borbi protiv korupcije na lokalnom nivou.
Evropska unija ne sme više da zatvara oči pred sistematskim opstruisanjem antikorupcijskih reformi na lokalu. Ako lokalna vlast ne želi da sprečava korupciju, onda mora snositi ličnu odgovornost. Sankcije prema pojedincima koji su direktno krivi za ovakvo stanje predstavljaju jedan od retkih efikasnih mehanizama pritiska za stvarne promene.
Borba protiv korupcije u državama sistemske korupcije i korupmpirane borbe protiv korupcije počinje od gradova i građana. Iskustvo LAF Niš je pokazalo da je to moguće i efikasno.
Pozivamo građane, organizacije civilnog društva i sve političke aktere koji se zalažu za vladavinu prava i članstvo Srbije i EU da podrže ovaj zahtev.