Analiza povezanosti vrste saobraćajne nezgode i grada u kome se dogodila!
Analiza obuhvata 13.476 saobraćajnih nezgoda registrovanih u 30 gradova Srbije, sa ciljem da se utvrdi da li postoji povezanost između grada u kojem se nezgoda dogodila i načina njenog nastanka. Za procenu ove povezanosti primenjen je Hi-kvadrat test nezavisnosti, dok je jačina veze procenjena pomoću Cramér’s V koeficijenta.
Rezultati pokazuju da postoji statistički značajna povezanost između grada i vrste saobraćajne nezgode (χ²(1742)=4985,794; p<0,001). To znači da raspodela pojedinih tipova saobraćajnih nezgoda nije jednaka u svim gradovima Srbije, odnosno da lokalne karakteristike saobraćaja utiču na učestalost pojedinih vrsta nezgoda. Međutim, vrednost Cramér’s V = 0,119 ukazuje da je snaga ove povezanosti slaba, što znači da grad objašnjava samo manji deo razlika u obrascima nastanka saobraćajnih nezgoda.
Najveći broj registrovanih nezgoda zabeležen je u Beogradu, gde je evidentirano 6.320 nezgoda, odnosno gotovo 47% svih analiziranih slučajeva. Ovakav rezultat očekivan je imajući u vidu da Beograd ima najveći broj stanovnika, najveći broj registrovanih vozila i najintenzivniji saobraćaj u Srbiji. Nakon Beograda slede Novi Sad sa 1.276 nezgoda, Niš sa 487, Sremska Mitrovica sa 418 i Kragujevac sa 402 nezgode.
Bez obzira na razlike među gradovima, analiza pokazuje da su dominantni obrasci nastanka saobraćajnih nezgoda veoma slični širom Srbije. Najčešće se javljaju sudari pri sustizanju vozila, koji čine više od deset procenata svih nezgoda, zatim sudari sa parkiranim vozilima, nezgode sa jednim vozilom, kao i nezgode nastale prilikom skretanja i prolaska kroz raskrsnice. Ovakva struktura ukazuje da su najznačajniji faktori rizika povezani sa gustinom saobraćaja, neprilagođenim rastojanjem između vozila, nepravilnim manevrima pri skretanju i parkiranju, kao i složenim uslovima odvijanja saobraćaja u urbanim sredinama.
Beograd se posebno izdvaja po velikom broju sudara pri sustizanju, sudara sa parkiranim vozilima i nezgoda u raskrsnicama, što odražava karakteristike velikog urbanog sistema sa intenzivnim saobraćajem i velikim brojem konfliktnih tačaka. Novi Sad pokazuje sličan obrazac, ali sa manjim apsolutnim brojem nezgoda, dok se u Nišu i Kragujevcu u nešto većoj meri pojavljuju nezgode sa jednim vozilom i nezgode na deonicama van centralnih gradskih zona. U manjim gradovima razlike između pojedinih vrsta nezgoda uglavnom su posledica manjeg ukupnog broja registrovanih slučajeva, a ne bitno drugačijih obrazaca saobraćaja.
Iako je statistički test potvrdio postojanje razlika među gradovima, niska vrednost Cramér’s V pokazuje da su te razlike ograničenog značaja. Drugim rečima, osnovni obrasci nastanka saobraćajnih nezgoda u Srbiji su veoma slični, bez obzira na veličinu grada ili regionalne specifičnosti. To znači da bi nacionalne mere unapređenja bezbednosti saobraćaja trebalo prvenstveno usmeriti na sprečavanje sudara pri sustizanju, povećanje bezbednog odstojanja između vozila, unapređenje organizacije saobraćaja u raskrsnicama, poboljšanje uslova za parkiranje i smanjenje rizika od nezgoda tokom skretanja i uključivanja u saobraćaj. Istovremeno, lokalne samouprave treba da razvijaju dodatne mere koje odgovaraju specifičnostima njihovih saobraćajnih mreža, posebno u najvećim urbanim centrima gde je intenzitet saobraćaja najveći.
