BIRODI: Ekonomski rast ne može da sakrije pad integriteta institucija u Srbiji – korumpirani razvoj!
BIRODI: Pad institucionalnog integriteta u Srbiji posledica načina upravljanja državomza BIRODI indeksa integriteta pokazuje da je Srbija jedina posmatrana zemlja u kojoj je u periodu 2012–2025. zabeležen kontinuiran i statistički potvrđen pad institucionalnog integriteta, što ukazuje na strukturne probleme u načinu funkcionisanja vlasti i institucija.
BIRODI indeks integriteta predstavlja kompozitni indikator zasnovan na podacima Transparency International, World Justice Project i Reporters Without Borders i meri nivo vladavine prava, percepcije korupcije i slobode medija.
Prema nalazima analize, Srbija je pala na 46,5 poena u 2025. godini, čime ulazi u zonu niskog institucionalnog integriteta. Istovremeno, regresiona analiza pokazuje da pad iznosi oko 0,9 poena godišnje, uz visok stepen pouzdanosti (R² ≈ 0,92), što potvrđuje da se ne radi o kratkoročnim oscilacijama već o stabilnom i dugoročnom trendu slabljenja institucija.
Uporedna analiza pokazuje da Srbija odstupa ne samo po nivou, već i po pravcu kretanja u odnosu na region i Evropsku uniju. Crna Gora beleži oscilacije uz blagi oporavak i stabilizaciju na nivou oko srednjih vrednosti indeksa, Hrvatska pokazuje relativno stabilan trend bez značajnih padova, dok Austrija i Nemačka održavaju kontinuirano visok nivo institucionalnog integriteta sa vrednostima iznad 60 poena. Za razliku od ovih zemalja, Srbija je jedina u kojoj je prisutan kontinuiran pad bez znakova stabilizacije.
Projekcije do 2030. godine dodatno potvrđuju ovaj trend. Na osnovu postojećih kretanja, Srbija bi mogla pasti na nivo između 42 i 44 poena, dok se za Hrvatsku očekuje stabilizacija, za Crnu Goru blagi rast, a za Austriju i Nemačku zadržavanje visokog nivoa integriteta. Ovakav razvoj događaja ukazuje da će, bez promene sadašnjeg modela upravljanja, Srbija dodatno produbiti institucionalni jaz u odnosu na region i Evropsku uniju.
BIRODI analiza takođe pokazuje da pitanje razvoja ne može biti svedeno isključivo na ekonomske pokazatelje. Iako Srbija beleži rast GDP-a, taj rast ne prati jačanje institucija, vladavine prava i slobode medija. Zbog toga GDP, posmatran izolovano, ne predstavlja dovoljan indikator razvoja. Ključni izazov za Srbiju je uspostavljanje ravnoteže između ekonomskog rasta i institucionalnog integriteta, jer bez funkcionalnih institucija ekonomski napredak ostaje ograničen i nestabilan.
Nalazi BIRODI-ja ukazuju da je pad institucionalnog integriteta povezan sa koncentracijom političke moći, smanjenjem autonomije institucija i slabljenjem mehanizama odgovornosti. Dodatno, analiza medijskog sadržaja kroz BEMS metodologiju pokazuje smanjen pluralizam, dominaciju jednog političkog aktera i nizak nivo kritičke distance, što ograničava javnu kontrolu vlasti i doprinosi daljem slabljenju institucionalnog sistema.
Srbija se ne razlikuje od regiona i Evropske unije samo po nivou institucionalnog integriteta, već pre svega po pravcu njegovog kretanja. Dok druge posmatrane zemlje održavaju stabilnost ili beleže oporavak, Srbija ulazi u fazu dugoročne institucionalne regresije. BIRODI nalazi jasno ukazuju da rast GDP-a sam po sebi ne može biti dokaz uspešnog razvoja ukoliko ga prati pad institucionalnog integriteta. Institucije ne slabe same od sebe – one slabe kada se njima upravlja bez kontrole. GDP bez integriteta nije razvoj, već privid razvoja.
