BIRODI: Strategija „Srbija 2030“ za neodrživ razvoj bez društvenog dijaloga!
Biro za društvena istraživanja (BIRODI) ocenjuje da prioriteti predstavljeni u okviru strategije „Srbija 2030“ obuhvataju mir i stabilnost, evropski put Srbije, rast životnog standarda, zdravstvo, obrazovanje, veštačku inteligenciju, energetiku i infrastrukturne projekte, uz planirana velika ulaganja u ove oblasti do kraja decenije, ali nedovoljno adresiraju ključne probleme kvaliteta institucija i vladavine prava, što je nedovoljno za održiv razvoj.
Naime, međunarodni indikatori kvaliteta upravljanja i demokratije pokazuju da su najveće slabosti Srbije povezane sa funkcionisanjem institucija, vladavinom prava i poverenjem građana u politički sistem. U BIRODI analizi pokazatelja iz međunarodne baze Quality of Government (QoG), među najproblematičnijim indikatorima za Srbiju nalaze se: ograničenje vlasti od strane parlamenta i sudstva, sankcionisanje zloupotreba javnih funkcionera, dužina i efikasnost sudskih postupaka, poverenje građana u političare, parlament i pravosudni sistem i nivo društvenog poverenja među građanima
QoG baza obuhvata više od 1.900 indikatora iz velikog broja međunarodnih izvora, a podaci pokazuju da Srbija relativno bolje stoji u indikatorima koji mere formalni demokratski okvir i stabilnost političkog sistema, ali slabije u indikatorima koji mere stvarni kvalitet institucija i mehanizme kontrole vlasti.
Strategija „Srbija 2030“ nije rezultat šireg društvenog dijaloga, već je predstavljena kao politički i razvojni program izvršne vlasti kojom na neustavan način koordinira predsednik Republike. Izostanak javne rasprave i učešća različitih društvenih aktera u definisanju strateških ciljeva predstavlja dodatni pokazatelj demokratskog deficita savremene Srbije.
Strategija „Srbija 2030“ je pre svega strategija investicija i modernizacije, a ne i strategija jačanja demokratskih institucija. Bez snažnih i nezavisnih institucija, efikasnog pravosuđa i transparentnih mehanizama političke odgovornosti, ekonomski razvoj rast neće biti održiv. Za održivost ekonomskog rasta bi trebalo jasno definisati i prioritete institucionalnih reformi, posebno u oblastima vladavine prava, borbe protiv korupcije, jačanja parlamentarne i sudske kontrole izvršne vlasti i povećanja transparentnosti javnih politika. To bi omogućilo bi da strategija razvoja Srbije do 2030. godine bude ne samo program ekonomskog napretka, već i okvir za jačanje demokratskih institucija i kvaliteta upravljanja u zemlji bez čega nema članstva u EU.
