Analiza Nacrta Zaključka druge faze međustranačkog dijaloga

Predmet analize je Nacrt Zaključka druge faze međustranačkog dijaloga (u daljem tekstu Nacrt), koji je predstavljen 18. septembra. Fokus analize će biti na onim temama koje su u delokrugu delovanja BIRODI-a, odnosno na rizicima integriteta na koje smo ukazali u našim istraživanjima i studijima.
Osnivanje Privremenog nadzornog tela (u daljem tekstu Tela) predstavlja priznanje da Regulatorno telo za elektronske medije (u daljem tekstu REM) neće da obavlja svoju nadležnost definisanu Zakonom o elektronskim medijima (član 22 i stav 22 i član 47), koju je obavljao sve do parlamentarnih izbora 2014. godine. Autori Nacrta su zato predložili formiranje REM kopije, koja svojim nadležnostima se preklapa sa Nadzornim odborom (u daljem tekstu Odbor), telom čiju nadležnosti i sastav su regulisane Zakonom o izboru narodnih poslanika članovi 99 i 100. Tako pored dva (nefunkcionalna) tela nastalo je i treće! Šta će se desiti kada o istoj stvari donosu razlitite odluke ili mišljenja ostaje da se vidi!
Autori Nacrta su se pobrinuli da Nacrt dodatno bude problematičan sa aspekta integriteta time što su predvideli da Telo osnuje Ministarstvo kulture i informisanja kao deo izvršne vlasti umesto Narodna skupštine, koja po članu 7 Zakona o Narodnoj skupštini, vrši kontrolnu funkciju. Telo će se prema zamisli autora za period svog postojanja baviti i nadzornom rada skupštinskih/regulatornih tela što je suprotno konceptu nezavisnosti reglatornih/skupštinski tela (Agencija za sprečavanje korupcije, REM, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti …).
Autori Nacrta sugerišu da se pri izboru članova Tela vodi računa o „političkom pluralizmu i profesionalnoj stručnosti“. Uvođenjem ovog pravila autori Nacrta promovišu se koncept partijske države, koja je kod je u nas prevenirana članom 5 Ustava Srbije  stavom“Političke stranke ne mogu neposredno vršiti vlast, niti je potčiniti sebi.“ i uspostavljanjem regulatornih skupštinskih tela.
Na ovaj način se promoviše koncept političke volje, koji je suprotan konceptu vladavine prava i integriteta institucija, tj. principu da se na bazi zapisanog u zakonu, koje sprovode nadležne institucije, regulišu prava i obaveza učesnika u pravnom životu. Konkretno, o poštovanju prava i obaveza u izbornom procesu treba da se stara regulatorno telo čiji su članovi stručnjaci sa regulisanim sukobima interesa izabrani u procesu u kojem je regulisan sukob interesa, bez diskrecionog odlučivanja, na javnom konkursu sa jasnim kriterijumima i jasno definisanim i izvesnim sankcijama za kršenje procedure.
Umesto toga, autori Nacrta su REM-u dali mogućnost da u netransparetnom postupku „izabre“ šest članova Tela, koji će kao članovi Tela koje ć nadzirati rad REM-a, koje je u to telo sam REM birao, što je bazičan primer sukoba interesa. S druge strane, jedan od jedan fascilitatora, predsednik Narodnr skupštine je lider stranke, učesnice na izborima. Njemu, ali i ostalim fascilitatorima je dato pravo da u netrasparetnom proceu predlože još šest članove Tela, što je u slučaju predsednika Narodne skupštine sukob interesa iz ugla člana 40 Zakona o sprečavanju korupcije.
Integritet nekog tela je određen i posedovanjem kapaciteta da obavlja svoju propisanu nadležnost. Telo ima obavezu, između ostalog, da uspostavi monitoringa medija. Pored kadrovskih, potrebna su tehnička i finansijska sredstva. Sve ono što već ima najbolji deo REM-a, tj. Služba za nadzor emitara, a što neće biti korišćeno za monitoring medija. Selekcija i osposobljavanje kadrova u Telu koje će se baviti administracijom, organizacijom i monitoringom medija  su izazovi koji će uticati na integritet Tela.
Neprincipijelnost autora Nacrta se ogleda i u činjenici da za razliku od analize izveštavanja medija, koja je prebačena na Telo, REM-u je ostavljeno pravo da kreira metodologiji monitoringa. Time je REM faktički zadržao pravo da (posredno) utiče na izgled izveštaja o monitorngu  izveštavanja emitra putem davanja saglasnosti na izgled metodologije monitoringa. Dosadašnja iskustva pokazuju da aktuelni sastav Saveta REM-a na čelu sa predsednicom merenje tonaliteta izjednačava sa „cenzurisanjem“ i „uticajem na uređivačku politiku“. To su bili izgovori da se ne primeni metodologija koja je definisana od strane ODIHR-a, Venecijske komisije i Direktorata za ljudska prava Evropske komisije. REM-ovo „pravljenje metodologije“ uz činjenicu da će monitorng izveštavanja emitera raditi tek osnovano privremeno telo, predstavlja osigurač da Srbija ne dobije adekvatan mehanizam monitoringa medija tokom izbora, a time i sliku kako su mediji ostvarili svoju osnovnu funkciju, da biračima pomognu u donošenju odluke za koga će da na slobodan način glasaju na izborima. Činjenica da u dokumentu nije navedena obaveza poštovanja principa koje su izradili ODHIR, Venecijanske komisija i Direktorat za ljudska prava Evropske komisije otvara mogućnost da REM izradi svoje „principe metodologije“.
Sve ovo je moglo da se izbegne da je prihvaćem predlog BIRODI da se smeni Savet REM-a, koji sedam godina radi u nezakonitom stanju, odnosno da se izmenom načina izbora članova Nadzornog odbora ukine partijski uticaj na izbor članova ovog tela. Nažalost ni vlast, ni opozcija, a ni EU posrednici nisu imali sluha da se očuva vladavina prava i integritet institucija kao garanta integritet izbornog procesa.
Odluka da se razdvoje javni servisi i privatni emiteri kada je u pitanju priroda akata kojima se regulišu prava i obaveze emitera dodatno urušava integritet izbornog procesa. Ako se pogledaju monitoirinzi BIRODI, a poslednji je za period 11. jun do 30.jun ove godine, oko dve trećine pd  monitorisanog vremena u svim dnevnicima na TV sa nacionalnim pokrivanjem i N1 o predsedniku Republike bilo u dnevniku Pinka. Ovo je višegodnišnji trend na koji REM ne reaguje po članu 47 Zakona o elektronskim medijima. Uvođenje samo preporuka za privatne emitere  omogućiće nastavak opisane prakse.
U priloženom Nacrtu nema nigde informacije o nameri da se menja član 50 Zakona o sprečavanju korupcije, kojim bi predsednik Republike bio uskraćen da zloupotrebljava javne resurse, odnosno da ima pravo na funkcionersku kampanju i tokom i van izbornog perioda. Priloženi Nacrt se ne bavi ni nalazom iz ODIHR izvestaja o parlamentarnim izborima iz 2020. godine u kojem se na dva mesta  navodi kršenje OSCE Dokumenta iz Kopenhagena iz 1990 stav 5.4. od strane predsednika Republike koji je ujedno i predsednik stranke.
Nacrt nije prepoznao kao rizik ni formulisao meru za kršenje člana 40 Zakona o sprečavanju korupcije koji je plod činjenice da predsednik Republike sa pozicije predsednika stranke vrši formiranje kriterijuma i predlaganje kandidata za narodne poslanike (član 45 Statuta Srpske napredne stranke) i time buduće poslanike stavlja u zavisan odnos naspram njega. Ukratko, mehanizmi lične vlasti Aleksandra Vučića nisu bili tema Nacrta!
Omogućavanje opoziciji da bude prisutna na TV, posebno na javnim servisima vraća nas u 2012. godinu kada su i vlast i opozicija koristli medije za svoju promociju čemu se mediji nisu operali. Ta vrsta „ustupka“ u stvari nije ustupak opoziciji. Vlast je ovako za sebe zadržala svoj zamak zvani TV Pink, koji će uz obrazloženje „da privatni emiter može da radi šta hoće“ biti nesankcionisani megafon vlasti i širitelj mržnje prema opozicije.
BIRODI monitorinzi nedvosmislo pokazuju da problem medija u Srbiji nije samo u izveštavanju o vlasti i opoziciji. Problem je u ostvarivanju prava građana koje je definisano članom 51 Ustava Srbije, pravo na objektivno, istinito i blagovremeno informnisanje.
Pozitivno iznaneđenje u Nacrtu predstavlja uvođenje samoregulacija na javnim medijskim servisima, ako ona podrazumeva redakciju samoevaliciju novinara, koju inače BIRODI predlaže godinama, a koja treba da pomogne da mediji umesto sredstava promocije, propagande i etikritanja postanu sredstva istraživanja, analiziranja, propitivanja, pozivianja na odgovornost i deliberacije.
Ako bismo napravili analizu ko je profitirao, a ko ne u pregovaranju o primeni zakona, tj. „dogovornom pravu“, na prvom mestu „profitera“ je Aleksandar Vučić, koji je očuvao poluge lične vlasti očuvavši mogućnost da ima javnu i partijsku predsedničku funkciju, odnosno da sprovodi funkcionersku kampanju tokom i van izbora emitovanu do besmisla na TV Pink. Pored Vučiča profitirao je i REM, koji je svoju odgovornost praćanja medija prebacio na Telo, a zadržao kontrolu nad izradom metodologije monitoringa uz nedefinsanu obavezu da u nju ugradi medjunarodne standarde.
Na strani onih koji su nisu profitirali su građani i demokratija. Predloženi Nacrt ne garantuje da će građani Srbije biti u prilici da putem adekvatnog informisanja slobodno moći da donese odluke za koga će glasati. To može da dovede do svojevrsnog neorganizovanog bojkota izbora oličenog u visokoj apstinenciji, nezavisno da li će (cela) opozicija izaći na izbore. Argument za ovu neistraženu tezu nalazim u ljudskoj prirodi, koja nema volje i želje da se bavi stvarima gde ne postoji izvesnost definisana pravilima, a za čije sprovođenje postoji garancija.
Opozicije treba  da da odgovor javnosti na pitanje zašto nisu insistirali na izmeni člana 50 Zakona o sprečavanju korupcije kojim se predsedniku uskraćuje funkcionerska kampanja, ali i zašto nisu tražili da se spreči, shodno nalazima ODHIR-a, kršenje OSCE dokumenata, da predsednik Republike ne može da bude i predsednik stranke. Ovo je srž Vučićeve lične vlasti koja je urušila vladavinu prava, integritet institucija i slobodnu javnosti, bez kojih nema slobodnih izbora.
Paradoksalno, opozicija je svojim predlozima o formiranju posebnih tela, uz prethodno zaboravljanje 42 preporuke koje su nastale tokom građanskih protesta, dala ideju vlasti da joj „učini ustupak“, a u stvari da to iskorist da napravi REM 2 koji će zbog načina izbora članova biti replika REM-a 1 u čemu je vlast imala pomoć (ne)namernu EU poslanika.
EU poslanici su dužni da daju odgovor na pitanje gde je nestao predlog koji je bio deo prvog dokumenta da se za sprečavanje pritisaka na birače i evidentiranje zloupotreba koristi Zakon o zaštiti uzbunjičima.
Na kraju se valja pitati šta su nam naučene lekcije?
Prva lekcija je da je izborni integritet usko povezan sa vladavnim prava, integritetom institucija i slobodnom javnošću, tj. svega čega trenutno nema (u dovoljnoj meri) u Srbiji. Srbija nema samo problem izborne krizem već ima problem vladavine prava, integriteta institucija i slobodne javnosti. Insistiranje na obnovi vladavine prave i integritetu institucija je prvi korak u borbi za fer i poštene izbore. Ako prihvatimo ovaj pristup, koji nije jedini, onda zahtevi i rešenja moraju da idu u smeru beskompromisnog poštovanja postojećih zakona i nadležnih institucija i promena u okviru postojećeg institicionalno normaitvnog okvira. Paralelna i prečica rešenja nisu saveznik, naprotiv, deo su problema. BIRODI je pokušao da ukaže na to! Vladavina prava i integritet institucija uz slobodnu javnost su lekovi za ličnu vlast!
BIRODI će svoju ocenu izbornog integriteta donositi upravo na sadržaju i poštovanju zakona, koji su (ne)posredno vezani za izborni proces, zatim postupanju institucija koje imaju (ne)posredne nadležnosti vezane za izbore, odnosno poštovanje kodeksa i postupanju profesija, koje su (ne)posredno vezane za izborni proces.
Izradom izveštaja o izbornom integritetu mi ćemo pokušati da jačamo izbornu javnost, čineći prvi, ali ne dovoljni korak u razvoju izbornog integriteta. Drugi korak je da svojim mesečnim izveštajima i formiranjem izbornog panela proces monitoringa učinimo participativnim, jer izbori se tiči ne samo stranaka, već svih nas, ne samo stranka i EU poslanika. To je lekcija broj dva!